Јелици састало старо фудбалско друштво, негдашњи играчи, судије и тренери из Чачка, Љубића, Трбушана и из Јежевице, сетили се млађих дана и, шта би друго, заузели место за трпезом у крчми „Код Јокса”.

Многи су били спремни да одустану после прве тачке – сир, кајмак, проја и кромпир испод сача – али то бејаше само почетак низа ђаконија који не може да се заврши без вруће прасетине.

Домаћини су Рашко Јоксић, завичајац ту у Јежевици који држи крчму, његова супруга Данијела, рођена Београђанка из Цвијићеве улице у срцу српске престонице, и Рашков брат Драшко. А вођа параде познати спортски радник из Чачка Слободан Јакшић Јакша.

Старо фудбалско друштво у кафани „Код Јокса”

Овом јеличком клисуром, 11 километара југоисточно од Чачка, доминира манастир Јежевица, подигнут још у 14 столећу, док се Србија још није сучелила са најездом Османлија. Кроз хлад брестова и буквишта и музику косова из крошњи, протиче бистрик  Јежевачка река и наставља својим путем, низбрдо. На другој обали речице Јоксићи су подигли необичну крчму, јединствену по много чему.

 Не закључавамо је. Кад наиђу људи ујутро, са Грујиних ливада, Брезовица, Рајца или Бањице, сврате сами, попију штогод и плате по свом осећају, остављајући новац испод пепељаре – каже Рашко Јоксић за Глас западне Србије.

Манастир Јежевица

То је, ваљда, једина крчма у држави која освиће без кључа, конобара и ценовника.
Рашко је, иначе, годинама играо фудбал у Борцу из Чачка и Полету из Љубића, сада се окренуо родним планинским странама и другом послу.

- Имамо четири хектара воћњака, јабука, крушака, шљива и купина и радујемо се сваком новом дану, задовољан сам на живот – рече нам Рашко.

Поздрависмо се у одмаклој ноћи а он из руке пружи поклон за Глас западне Србије: стару троношку која би могла бити његово годиште.

- Имам пет оваквих столичица, понеси ову – рече нам добар човек са Јелице.

ГЗС