СО Пријепоље Вукосава Томашевића није обележен како доликује.

„Пријепољу јуче је требао да буде празник. Јуче, 31. октобра, навршило се сто година од када је, на Лучиндан 1918. године, јуначка српска војска, након Цера, Колубаре, Мојковца, албанске голготе, Крфа и пробоја Солунског фронта, ослободила Пријепоље и свим његовим грађанима, као и целој данашњој Србији и некадашњој Југославији, донела слободу и државу. Свугде у цивилизованом свету светковине и празници обележавају се јавно, уз учешће свих грађана, уз државне, националне и локалне симболе, уз поштовање према историјским догађајима који се прослављају и њиховим актерима. Јуче је у Пријепољу велики празник - 100 година ослобођења од швабске окупације у Великом рату - претворен у још један скандал, велику бруку и поновно етикирање Пријепоља као црне рупе Србије. Опет и поново у организацији и режији, а кога би друго, до актуелне пријепољске локалне власти.Само у Пријепољу и нигде више стогодишњица ослобођења обележена је тајно. Кријући се од народа, без имало срама, пријепољска власт злоупотребила је овај датум у сврху личне и партијске промоције. Општински функционери, предвођени председником општине Драгољубом Зиндовићем и председницом Скупштине општине Станом Марковић јуче пре подне положили су венац на споменик пред зградом општине. Овом чину присустовали су, по службеној дужности, запослени у општинској управи и пар десетина активиста СНС и СПС, очито доведених да буду декор за кадрове пазарске и прибојске телевизије, у сврху преваре како напредњаци и социјалисти славе српске јунаке, а осталих, наравно, нема. Нису обавештени ни позвани чак ни одборници. Осим без грађана, јучерашње “празновање” у Пријепољу прошло и без иједног државног и локалног симбола. Општинским функционерима није пало на памет да из зграде општине изнесу заставу Србије или грб Пријепоља. Ни да неко отпева химну, исту ону “Боже правде” коју су гинући певали наши славни предци. Не дај Боже да им је пало на памет да позову свештеника Српске православне цркве да одржи опело, или имама, да проучи молитву за оне Пријепољце мухамеданске вероисповести, који су се заједно са својом српском браћом храбро борили за слободу државе и народа, и чије су јуначке груди красиле Албанске споменице и Медаље Обилића. Невероватно делује сазнање да пријепољски властодршци ништа не покушавају да науче од својих страначких колега у окружењу. Заробљени у свом незнању и вођени само личним материјалним интересима, они не виде и неће да знају колико помпезно, историјски утемељено, уз присуство хиљада грађана и врха државне власти, Ужице и Нова Варош славе стогодишњицу ослобођења, откривајући нове споменике и музејске поставке у част јунака Великог рата.

Начин на који је јуче у Пријепољу један изузетно важан историјски догађај претворен у карикатуру вређа зрдав разум и све грађане, и још једном доказује да се пријепољски властодршсци руководе искључиво личним интересима и личном коришћу, те да им зарад оствариваља тих циљева ништа није свето, чак ни жртве славних предака. Пре неки дан у суседним Пљевљима локална дукљанска антисрпска власт забранила је обележавање стогодишњице ослобођења и присаједињења Србији. Има ли између пријепољске и пљеваљске власти било какве разлике?”

Вукосав Томашевић Одборник СО Пријепоље