заседања АВНОЈ-а дао Моша Пијаде, с циљем да се међународна јавност информише о борби против окупатора у Југославији. За назив агенције - ТАНЈУГ (Телеграфска агенција Нова Југославија) такође је заслужан Пијаде. Први директор био је Владислав Рибникар, познати новинар, дугогодишњи директор листа Политика. Тањуг је до доласка у Београд октобра 1944. са скромном опремом, био у покрету и оглашавао се из Јајца, Дрвара, са Виса, из Ваљева и Аранђеловца, одакле је 20. октобра 1944. јавио да је Београд ослобођен. Већ 25. октобра 1944. Танјуг је објавио први спољнополитички билтен у ослобођеном Београду, пошто се уселио у зграду предратне националне агенције Авала у Ресавској 28, захваљујући техничкој опреми коју су током борби за Београд склонили радници Агенције Рудник, пре рата Авале.
Имену Танјуг, претходило је неколико предлога скраћеница, међу којима су Тасјуг (Телеграфска агенција слободна Југославија), Нотасјуг или Нотанјуг (Новинска телеграфска агенција слободне Југославије), па и Тенаној (Телегарфска новинска агенција нова Југославија).
Танјуг је почео свој рад са заплењеним предајником, расклиматаном машином за умножавање (гештетнером) и једном писаћом машином. У првим годинама узор им је био совјетски ТАСС, да би се касније, по објављивању резолуције Инфорбироа 1948. године, ослободили утицаја СССР-а и ослонили само на сопствене снаге.
У Танјугу су уведени телепринтери 1947. године, који су заменили телеграф, а први модеран радио-принтер уведен је 1957. године. Танјуг је поред централе у Београду, имао и пријемни центар најпре у Батајници, а потом у Овчи и отпремни центар у Макишу, оба са моћним антенским пољима. Оба центра су напуштена, због појаве нових технологија.
Крајем 1985. године Танјуг је компјутеризован набавком великог централног рачунара Honeywell и терминала Мегадата. Данас новинари и читава агенција раде на савременим компјутерима.
Најзначајнији новинарски производ Танјуга је Генерални сервис, који обавештава домаћу јавност о најзначајнијим збивањима у земљи и свету, а светску јавност о догађајима у Србији.
Занимљиво је да се у згради Танјуга на Обилићевом венцу за време Другог светског рата налазио и затвор Специјалне полиције, о чему сведочи табла на згради.
После рата, Танјуг је био новинска агенција Демократске Федеративне Југославије, Федеративне Народне Републике Југославије и Социјалистичке Федеративне Републике Југославије. После распада СФРЈ, од 1992. године Танјуг је био новинска агенција Савезне Републике Југославије, од 2003. новинска агенција Државне заједнице Србија и Црна Гора, а од 2006. године национална новинска агенција Републике Србије.
Танјуг / Дневно.рс
