Данашњи, зимски Крстовдан, слави се као успомена на прве хришћане који су примили веру на самом почетку хришћанске проповеди
Празник се везује за Богојављење и крштење Исуса Христоса, као и за дан посвећен Светом Јовану Крститељу, који је и крстио сина Божијег у реци Јордану.
Јесењи Крстовдан, 27. септембра по новом календару, обележава успомену на проналажење Часног Крста на Голготи на којем је разапет син Божији.

На овај дан, после литургије, у храмовима се обавља и чин водоосвећења, сутра на Богојављење, вода се освећује и ван храма, на рекама и другим отвореним местима.

Од Божића до Богојављења мрсни су сви дани, али се на Крстовдан, ма који дан од понедељак до петка био, строго пости, на води. Уколико падне у суботу и недељу, пост је разрешен на уље. Овим постом се припремамо за празник Богојављења и за пијење богојављенске водице.

У нашем народу верује се да се вечерас у поноћ, пред Богојављење, отвара небо и Бог јавља људима. Чека се поноћ, а тада уз молитву треба изговорити жељу. Према народним обичајима у неким деловима Србије на Крстовдан ваља да се опере сав веш и очисти кућа.

Пости се строго, први пут после Божића, јер је до овог дана било разрешење због великог празника. Зато је у српском народу остала изрека: "Ко се крстом крсти, тај Крстовдан пости".

По народном предсказивању времена, који ветар дува на Крстовдан, тај ветар ће најчешће дувати током године.

У дванаест дана, почињући од Божића а закључно с Крстовданом, огледа се дванаест месеци године која долази, па какво је време ког дана такво ће бити у месецу који том дану одговара по редоследу.

На Крстовдан су се, преносе хроничари, јели остаци бадњеданског пасуља и - спремане су пихтије. Али како је Крстовдан посни дан, то су их јели сутрадан, на Богојављење.

ГЗС / РТС