код Горњег Милановца. Незадовољни пољопривредници пре само десетак дана били су убеђени да ће већи део свог рода морати да баце, јер потражње није било, међутим, произвођачима је стигао спас у задњи час. Министарство пољопривреде обезбедило је купца, па су у овом селу подно Рудника натоварени први камиони кромпира који ће пронађи место на рафовима маркета у Србији, сазнаје агенција РИНА.

Пољопридвредници су спремали да сав кромпир баце, фото: РИНА

"Никад горе стање није било. Мислили да ћемо овогодишњи род бацити свињама. Након што су чули за наш велики проблем, од ког заправо и зависи наш опстанак на селу, обратили су нам се из ресорног министарства, контактирали и данас је натоварен део рода. Отишло је 10 тона кромпира, а добили смо обећање да ћемо ускоро склопити сарадњу са великим ланцима маркета попут "Лидла" који послују у Србији", рекао је за РИНУ, Ђорђе Васовић произвођач кромпра из села Горњи Бранетићи.

Фото: РИНА

Откуп кромпира за ове пољопривреднике је светло на крају тунела и подстицај да ипак наставе са производњом и следеће године. Планински кромпир из овог краја на тржишту је пропознат као изузетно квалитетан и то је кец у рукаву вредних домаћина. Оно што је неопходно јесте усмерити њихову продају, јер су то до сада радили искључиво преко пијаца, а на чему управо ради Министарство пољопривреде. У плану је да се уговори за откуп кромпира склопи са маркетима широм Србије, а осим са пољопривредницима из Горњег Милановца, надлежни воде преговоре са произвођачима из Ивањице, Нове Вароши и Пријепоља.

"Ово је једна од лошијих година за кромпир, али свесни смо да то није случај само у Србији већ у целој Европи која је преплављена овим поврћем. Зато су мале потражња, а и цена. Надамо се да се оваква година неће поновити, јер је прошла била сасвим задовољавајућа. Очекујемо да уз помоћ министарства спасимо овогодишњи род, али и да обезбедимо пласман и у наредном периоду. Јер не може увозни кромпир никад да буде бољи од нашег домаћег", нагласио је Милош Костић, произвођач кромпира из горњомилновачког села Полом.

Годишње се у Србији произведе више од 600.000 тона, а најбољи квалитет постиже се његовом производњом на већим надморским висинама, 300-600 метара, посебно изнад 600 метара и зато ово поврће узгајано на западу Србије важи за најквалитетније. Док се најбољи семенски али и меркантилни кромпир производи на надморским висинама изнад 900 метара, а ко пример наводе се планина Јелица и околина Гуче.

РИНА / ГЗС