Са виолином - од колевке па до гроба

Ваљево - Мазало, Мика и Божо и данас у осмој деценији не испуштају гудало из руке

 и даље уз музицирање зарађују хлеб. Виолину су им ставили у колевку, а са овим инструментом ће, како кажу, отићи и на овај свет.

Јаков Ристић Мазало из Грабовице, Фото: РИНА

Јаков Ристић Мазало из Грабовице у шестом разреду је напустио школу и са оцем почео да свира.
„Ћалета ми зову Мргуд а мене Мазало због виолине. Свирали смо на ладно, без озвучења по свадбама. После сам отишао у Босни где сам провео 25 година по бјељинским кафанама, а када се заратило вратио сам се у Србију и наставио да свирам са покојним Цивром у Лазаревцу”, присећа се својих почетака Мазало.

Јаков Ристић Мазало, Фото: РИНА

„Пре је од овог посла могла да се живи и лепо заради. Састављали смо по пет дана, са свирке на свирку, осванемо па на другу тезгу. Било напорно али имало се пара. У овом после мораш да буде и психолог да би мого да зарадиш. Ко се највише весели, њему гудалом вадиш срце а он теби даје паре”, прича Ристић данас седамдесетодвогодишњак који још увек увесељава народ.

Фото: РИНА

Мика у својој 76. години не може да се сети када је зарадио прву пару од виолине.
„Већ 50 година сам са гудалом у руци. Свирао сам и једну годину у Немачкој али више сам овде зарадио на једној свадби него тамо, зато сам се вратио у Југославију. Било је толико посла да сам некада молио Бога да ме више не зову. Највише сам у својој каријери свирао са покојним Ћубаном, умели смо да узмемо паре”, каже Мика Петровић из Мионице чијим стопама је кренуо и подмладак из куће.

„Мика има ко и да наследи, син и унук свирају виолину, Фото: РИНА

Цео оркестар ми је у кући. Син ми свира и хармонику и виолину, а и унук. Праунук ми је најдаље догурао, у Ћуприји је завршио и основну и средњу музичку школу и сада је најбољи.”

Већ пола века Мики музицира на једној виолини коју је, како каже, добио од Швабе из Дизелдорфа.

Божо Симић иако најмлађи у овој поставци ништа мање радног искуства нема са овим инструментом, каже прошао је са својим оркестром „Црни бисер” целу Аустралију, а богами и зарадио.

Уз виолину, и путовао и зарадио, каже Божо Симић, Фото: РИНА

Иначе, Сабор виолиниста Србије који ће се одржати у Прањанима 16, 17. и 18. августа поред такмичарског дела имаће и ревијални где ће управо наступати почасни такмичари, стари виолинисти који и даље свирају маестрално.

РИНА