почињао нешто и према њиховим речима опет је то поновио.

Саопштење Двери преносимо у целости:

„Чачак има 2 градоначелника.Једног званичног Милуна Тодоровића и једног незваничног Остоју Мијаиловића.
И док је Милун Тодоровић познат по томе да не прима грађане, да проблеми грађана га не занимају, да је необавештен шта се дешава у Чачку, да масовно прима у јавна предузећа и установе чланове СНС-а и да се не зна да ли ради као градоначелник или код бившег газде.
Дотле је Остоја Мијаиловић познат као човек који је до јуче био у Новој Србији, да је на место Заменика Градоначелнка поставио своју рођаку без икаквог искуства, да је себи и својој ТВ Лав доделио милионе динара из буџета града Чачка, да је брата ставио као одборника у скупштини Чачка, а своје рођаке „правилно“ распоредио по јавним предузећима, да је кадрирао тренутне поверенике СНС-а у Чачку (Игора Трифуновића и Марка Парезановића), да је осуђен за превару над купцима и крађу жига (од BMW-a) у својим фирмама и да се на седницама Скупштине Републике Србије није, за 2 године, ни једном јавио за реч по било чему, а камоли по неком проблему који мучи Чачане.
Тако је Чачак по први пут у својој историји добио два градоначелника – званичног и незваничног.
Званични, Милун Тодоровић, који се не бави својим послом и за све проблеме је „необавештен“ и увек „чека мишљење стручних служби“, и другог незваничног, Остоју Мијаиловића, који се за све пита и оглашава и који за све даје правна тумачења и решења, углавном која нису у складу са законом, али вероватно јесу у складу са праксом на коју је незванични градоначелник научио.
Рекао би човек више глава, више памети, па нам је боље свима, али на жалост није тако, већ је само њима двојци боље.
И док званични градоначелник убрзано завршава урбанистичке пројекте за себе и свог газду, а незванични трпа милионе динара у своју телевизију, дотле око 1500 Чачана годишње оде и расели се из Чачка, десетине привреднике затвара своје радње и фирме, а на стотине привредника муку мучи како да преживи.
Раднике, лекаре, инжињере „нико не шљиви ни за трулу крушку“, а култура нам је на најнижем нивоу од када град постоји и Чачак постаје једно велико село. Без биоскопа, без позоришта, без затвореног базена, без Дома за старе, без Дома омладине, без Дома здравља у Љубићу, без посла и без пара, и без ичега што је толико пута обећано.
Просто речено пропадамо са стилом, са два градоначелника и без наде да ће бити боље. Чачани време је за промене.”

Информативна служба Двери Градске организације Чачак