досадашњи лидер демократа Борис Тадић повукао из изборне трке.За функцију председника ДС кандидовали су се досадашњи заменик председника странке и градоначелник Београда Драган Ђилас и председник општине Врачар Бранимир Кузмановић.
УГЛАВНОМ СВЕ ПОЗНАТО
За седам потпредседника ДС кандидовали су се: Наташа Вучковић, Јован Марковић, Весна Мартиновић, Дејан Николић, Бојан Пајтић, Миодраг Ракић и Горан Ћирић.Осим темељних персоналних измена у врху странке, изборна скупштина демократа ће усвајањем статутарних измена које је предложио Главни одбор на последњој седници донети значајне организационе промене, као и идеолошки повратак социјалдемократским коренима странке.
Уводи се и функција почасног председника, као саветодавног органа странке, коју ће, како је сам најавио, обављати њен досадашњи лидер Борис Тадић. Њега на ту функцију треба да предложи новоизабрани председник странке.На коначној листи кандидата за органе које ће изабрати Скупштина ДС, једини кандидат за председника Политичког савета је садашњи председник тог страначког тела Драгољуб Мићуновић, а кандидати за чланове Председништва ДС по регионима су Милица Делевић, Ана Томанова Маканова, Тамаш Тот, Милован Мићовић, Иван Јовановић, Слободан Коцић, Милош Симоновић и Горан Богдановић.
Једино су за регион Смедерева истакнуте две кандидатуре за функцију члана Председништва ДС: Љубише Стокића и Братислава Трифуновића. На изборној скупштини бираће се и 67 чланова Главног одбора странке, као и чланови Статутарне комисије и Надзорног одбора странке.
Странка ће, како се планира, након унутрашње консолидације, реактивирати ресорне одборе, који ће имати јасна овлашћења у кадровској политици странке и бити својеврсна влада у сенци.Према дневном реду, након усвајања Пословника о раду Скупштине странке, избора верификационе и изборне комисије, извештаја председника ДС и других органа странке о раду између две седнице, уследиће верификација измена и допуна Статута ДС и биће предложена програмска декларација "За активну демократију и социјалну правду".
Пред делегатима изборне скупштине наћи ће се бројне измене Статута ДС, у које је Танјуг имао увид, а једна од најзначајнијих је увођење обавезних избора у странци у року од 180 дана након одржавања председничких, парламентарних или локалних избора.
Уже Председништво странке ће, према предложеним изменама статута, добити нека овлашћења која су до сада припадала председнику странке, тако да ће у будућности тај орган покретати поступке за распуштање локалних одбора и разрешење високих функционера странке, укључујући потпредседнике.
Председнику странке се одузима право да саминицијативно сазива скупштину странке, а убудуће ће то моћи да чини искључиво на предлог Председништва.Статутарним изменама ће бити проширен састав ужег Председништва, које ће имати 14 чланова (13 са правом гласа), а биће повећан и број чланова Председништва.
Статутарним изменама ће бити омогућено да за два и по месеца непосредним гласањем свих чланова ДС буду изабрани чланови Председништва из округа, а истовремено би требало да буду организовани и избори у градовима и општинама у којима је одборима истекао мандат.
Планирано је и формирање етичког одбора како би се превентивно реаговало на злоупотребе у странци, а уводи се и функција генералног секретара, који треба да ефикасније приближи политику странке локалним одборима и члановима.У плану је и оснивање Савета за сарадњу са синдикатима, који треба да потврди социјалдемократску оријентацију странке, као и формирање Центра за едукацију, који треба да побољша кадровску базу странке.