Том приликом биће освећен камен темељац са крстом за војничку капелу, а биће уприличено тематско предавање и презентација урбанистичког пројекта будућег меморијалног центра.

Овај догађај организује град Краљево, а повод је 102. годишњица од неколико битака вођених на овој планини у Првом светском рату против Аустријске војске. Највећи окршај догодио се током новембра месеца 1915. године тик испод највишег врха Смрдључ, и био је одсудна битка за спас српске војске, краља, врховне команде и народа који се у том тренутку налазио у Рашки у повлачењу према Албанији и Јадранском мору.

Фото: Илустрација, Инфо лига

Према непотпуним и незваничним подацима, у бици на Чемерну погинуло је од 1.000 до 2.000 српских војника и око 650 Аустријанаца. Жртва је била велика, али је битка успела да заустави непријатеља у продору. У супротном, краљ, врховна команда и главнина војске били би увучени у обруч и уништени.

Тек сто година после, из историјских извора израња ова битка као једна од важнијих у Великом рату коју је српска војска водила да заштити одступницу приликом повлачења према Крфу. Била је готово заборављена, као и тела погинулих војника која су разасута остала на овој планини, без костурнице, достојног обележја и дужног пијетета. А слободно се може рећи да је спасила Србију.

На такозваном југозападном фронту, који се протезао од Александровца до Ивањице, биле су Прва и Друга армија српске војске са око 36.000 људи. На Чемерну је било стационирано 17.600 војника, а око 4.500 волова и коња вукло је топове. У окршајима са непријатељем борили су се Ужичка војска, Студенички одред, друго и трећепозивци из Ужица, Косјерића, Пожеге, Ариља и мањим делом из Ивањице. Највећи број погинулих био је у рововима испод највишег врха ове планине.

Битка на Чемерну била је последња одбрана главнине војске и врховне команде на челу са краљом Петром, којој је претходило неколико мањих сукоба на Троглаву, Јелици, Врановцу и другим местима на потезу од Краљева ка Студеници. На Чемерну су и данас видљиви остаци ровова, који сведоче о страдању српских одреда.

Добар део историчара данас се слаже у оцени да је битка на Чемерну била важна колико и чувена Мојковачка битка. Спомен комплекс који планирамо да градимо биће смештен на око четири хектара површине. Пољопривредно земљиште које припада КО Савово а којим управља ЈП „Србијашуме“, биће пренето на град Краљево и претворено у грађевинско. У недељу ће бити одржан парастос погинулима на месту где ће бити саграђена војничка капела са крстом и меморијални центар. Организациони одбор чији сам ја координатор интензивно ради на прикупљању грађе и историјских чињеница. Циљ је да на спомен капели буду објављена имена погинулих. Доста података већ имамо, а у наредном периоду биће објављено и неколико књига о овој бици које су у припреми. Тај обиман посао на прикупљању докумената и историјских чињеница води артиљеријски мајор Раде Вукосављевић. Капела ће стајати на месту са којег се виде две наше највеће светиње, манастири Студеница и Жича. Ово место постаће светилиште на коме ће се будуће генерације учити неговању традиције ослободилачких ратова и уздизати наша национална свест, рекао је Радоје Томашевић, пуковник у пензији и дугогодишњи командант аеродрома Лађевци код Краљева.
Према пројекту изградње спомен капеле са крстом, који обухвата и довођење струје и воде, укупан посао коштаће око 5.000.000 динара. Из више праваца према Чемерну биће поправљени и сеоски путеви који су у прилично лошем стању.

На парастос и полагање камена темељца поред историчара, потомака погинулих ратника и становника околних места повремено долазе и градоначелници и председници општина Ужице, Косјерић, Горњи Милановац, Пожега, Ивањица, Ариље, Лучани, Чачак, Рашка, Врњачка Бања и Берана у Црној Гори.

ГЗС