амерички Конгрес реализован је у организацији Open World (Отворени Свет) и амбасаде САД у Београду.

Јасмина Каранац једна је од ретких народних посланика из Западне Србије која је имала ту привилегију да закорачи у владајуће институције најмоћније земље света.

"Циљ је био да се из прве руке упознамо са америчким политичким системом, њиховом културом, обичајима, и да видимо како живи просечна америчка породица", каже за Глас западне Србије, Чачанка Јасмина Каранац посланица СДПС.

Како су се меандри Мораве нашли у конгресној библиотеци, како се порота извлачи из шешира и шта је по извештају инспектора за борбу против корупције највећи прекршај...

ГЗС: Ви сте били у Америци непосредно после инаугурације новог америчког председника Доналда Трампа. С ким сте се срели и какви су Ваши утисци?

- Три дана смо провели у Вашингтону у самом срцу америчке администрације, а остатак нашег боравка једна група провела је у Чикагу, а друга у Колумбусу. У Америци још све подсећа на недавну инаугурацију Донада Трампа. И даље стоји монтажна ограда око Капитола, а нисмо успели ни да се фотографишемо испред Беле куће, јер је још увек опасана жицом и металном оградом, тако да се не може прићи близу. Али то није најбитније. У Вашингтону смо имали значајне састанке у Сенату и Конгресу. Чак три сенатора из савезних држава Охајо, Мисисипи и Винсконсин као и конгресмени из Алабаме, Вирџиније, Индиане, Пенсилваније и Тексаса издвојили су време за састанке са делегацијом народних посланика из Србије. Неки од њих су се тек усељавали у своје канцеларије, још увек су им стајале нераспаковане кутије и свако је у свом кабинету поред заставе САД и заставе своје савезне државе, има још по неко карактеристично обележје регије из које долази. Занимљиво је да сваки конгресмен има право на 18 сарадника који му помажу у послу и за њихово финасирање се издваја чак два милиона долара годишње. Када су у питању сенатори те цифре су много веће и крећу се од пет до осам милиона долара годишње само за стаф.

Народна посланица Јасмина Каранац и сенатор из Охаја, Роб Портман, фото: Глас западне Србије

ГЗС: Како су ваши саговорници оценили билатералне односе Америке и Србије?

- Сваки од наших саговорника истакао је да су билатерални односи САД и Србије на јаким темељима и да се развијају у добром смеру. Они су изразили снажну подршку Америке напорима Србије да испуни услове за чланство у ЕУ. Међутим, нико од њих није могао с прецизношћу да одговори на наша питања у ком смеру ће се одвијати политика Доналда Трампа према остатку света, и да ли ће Балкан бити у фокусу нове америчке администрације. Већина њих је рекла да у Америци тренутно влада стање конфузије, да се ствари мењају из минута у минут, и да уколико бисмо на почетку и после нашег састанка упоредили вести и догађаје да их не би изненадило да се у року од тих пола сата нешто драматично променило. Када сам једног од својих саговорника питала да ли постоји и теоретска могућност да нова америчка администрација преиспита одлуку о признавању Косова, одговорио ми је да он лично не верује да ће се то догодити, али исто тако да Трамп једним Твитом може да промени или да донесе било коју нову одлуку.

ГЗС: Да ли сте током разговора стекли утисак да смо занимљиво подручје за америчке инвеститоре?

- На питање за могућност проширења америчких инвестиција у Србији одговор је био, стабилан регион, решено питање корупције, добра инфраструктура, слободно трзисте и не брините за инвестиције. Америка ће инвестирати свуда где види свој интерес!

ГЗС : Како сте представили Србију Вашим саговорницима?

- Сваки од сенатора и конгресмена лично се заинтересовао и изразио жељу да посети Србију и српски парламент. Историју и лепоту наше земље покушали смо да им опишемо, али смо и сликовито дочарали публикацијама и брошурама са различитих дестинација широм Србије. Брошуре Туристичке организације Србије и Туристичке организације Чачак, које сам предала конгресној библиотеци у Вашингтону остаће заувек сачуване у њиховој богатој архиви.

Народна посланица Јасмина Каранац у конгресној библиотеци, фото: Глас западне Србије

ГЗС : Посетили сте и Охајо. Каква су Ваша искуства из те државе?

- У Охају није било ништа мање узбудљиво. Присуствовали смо једном суђењу уз пороту, и све је заиста као сто гледамо на филмовима. Поротници су људи који су пунолетни, налазе се на бирачком списку и нису осуђивани. Није битан њихов статус ни ниво образовања. Њихова имена се извлаче из шешира, и не могу да одбију да буду чланови пороте. То није значајно плаћено, али њихова улога је велика. Њихова одлука да ли је неко крив или је невин мора бити једногласна, а на судији је да донесе висину казне. Занимљиво је да када смо били на састанку код генералног инспектора за борбу против корупције, који нам је показао извештај за прошлу годину, један од највећих прекршаја је случај жене која је возила грталицу за снег. Она је имала и приватни бизнис за посредовање у продаји некретнина. Њен "грех" био је што је у току радног времена, док је возила грталицу телефоном разговарала са својим клијентима и уговарала послове. Колеге су је пријавиле за кршење радне дисциплине и угрожавање безбедности, јер телефонира док чисти снег. Срели смо се и са шерифом једне полицијске станице и разговарали о изазовима са којима се сусреће. Најпре није разумео наше питање, да ли му је неко кога је зауставио због прекорачења брзине или вожње у алкохолисаном стању понудио мито да му не пише казну. А кад је ипак схватио шта га питамо, рекао је да му се за 25 година стажа то никада није догодило, нагласивши да нема тог новца који би неко могао да му понуди да ризикује своју плату и своје радно место.

ГЗС: Како Американци виде новог председника?

- Било је ситуација да нам при првом сусрету одмах на почетку разговора кажу да воле Трампа и да се он бори за обичног, просечног човека у Америци. Али и оних који га називају превртљивцем и кажу да ће историја писати о доласку једног таквог човека на чело Америке.

Народна посланица Јасмина Каранац са породицом Танеф у Охају, фото: Глас западне Србије

ГЗС: У Охају сте боравили у породици

- Да, то и јесте печат нашег путовања. У Охају смо седам дана били смештени код наших америчких домаћина. Нас троје било је у породици Танеф. Ким и Томи имају два одрасла сина који студирају, један у Калифорнији, а други у Тексасу, и имају усвојену петогодишњу девојчицу Лили која је рођена у Кини. Томи је македонског порекла и један је од најуспешнијих адвоката у Охају. Ни једним гестом нису показали да реметимо њихов уобичајени ритам, а и ми смо се лако "прешалтали" на амерички стил живота. Сигурна сам да је тако било и осталим делегатима из Србије. Важно је нагласити да ми нисмо били њихови први гости из програма "Отворени свет", и да они то чине без новчане надокнаде. Када смо их питали који је њихов мотив да угосте људе из различитих делова света рекли су нам "Свака пружена рука је велика колико цели свет".

Глас западне Србије