а од 180 посланика, 178 дало јој је подршку. Она истиче да је ова одлука и даље велика одговорност и подсетила се значаја Конвенције Савета Европе о спречавању и борби против насиља над женама и насиља у породици, коју је РС потписала у априлу 2012. године, а ратификовала у октобру 2013. године.
„Сећам се 2013. године када смо ратификовали Конвенцију која нам помаже данас у борби против насиља у породици , то што су ме поново изабрали јесте велика одговорност и драго ми је да су други оценили и препознали рад”, казала је Јанковић Прву телевизију. Она је објаснила и због чега је била једини кандидат за повереника.
„Наш избор повереника је такав да само посланичке групе могу предложити кандидата. Посланичка група СНС је предложила мене, а касније сам током седнице Одбора за уставна питања сазнала да су и СПС и остали мањи коалициони парнери одлучили да подрже мој избор”, рекла је Јанковић и додала да је питање равноправности најосетљивије политичко питање.
Повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић, Фото: принтскрин
„Конфликти се воде због тога, а шест месеци се чекало зато што Закон о забрани дискриминизације има једну правну празнину која није одредила ко врши функцију између избора два повереника. Мандат је истекао усред избора, ковид је много тога пореметио, није дошло претходно до измене закона и просто се десила једна велика празнина и пауза и ваљало је заиста да се та празнина испуни због грађана, јер на стотине предмета нас чека“, додала је Јанковић.
Она се осврнула и на највећи проблем, а то је дискриминација на тржишту рада.
„Ово је прилика да истакнем да сам прочитала причу коју је објавио портал Нова С где је наша суграђанка Јована Марковић испричала своју причу где је послодавац дискриминисао и да се плаши да ће добити отказ због трудноће. Ја јавно позивам госпођу Марковић да нам се обрати јер ми немамо могућност да по службеној дужности покренемо поступак. Закон је такав да нам се грађани морају обратити притужбом, а ово је највећи проблем и највећи случај - дискриминација на тржишту рада. То су неједнаки третмани на основу личног својства”.
Јанковић је истакла да када су у питању грађани са инвалидитетом највећи проблем представља неприступачност објеката и површина, а да је ковид погоршао ситуацију најслабијим члановима друштва, када је реч о дискриминацији по питању пола и старосне доби.
„Жена је добила отказ након што је јавила да је трудна, то је дискриминација, као што је дискриминација када не добијете посао зато што имате 25 година и нико вам не даје шансу јер сматра да сте неискусни. Медији су нам велики партнери, много пута објављене су приче о ромским малолетничким браковима где су дати примери младих жена које лично причају о проблемима. Захвална сам што на прави начин медији представљају проблематику са којом се дискриминисана лица суочавају“, рекла је Јанковић.
Према њеним речима много грађана се жали и на неке повреде права која нису дискриминација, али како је рекла, неће остати без одговора.
„Високо смо подигли стандард, јер ако ми нисмо надлежни, обавезно кажемо ко јесте и на који начин грађани могу да заштите своја права. Ми у року од 90 дана, колико траје поступак донесемо мишљење да ли се ради о дискриминацији или не, уколико се ради, дамо препоруку да се отклони тај дискриминаторни акт, ако до тога не дође у року од 30 дана, опомињемо, након опомене и рока од 30 дана о томе обавештавамо јавност. Наравно да све процедуре не трају 90 дана, али то је рок у коме се морају испоштовати све процедуре. Притужба се мора дати и другој страни на одговор у року од 15 дана”, објаснила је повереница.
Она је истакла да је проценат поступања по њиховој препоруци преко 90 одсто.
„Мислим да тај проценат немају ни органи који имају репресивна овлашћења. По нашем досадашњем искуству два су разлога за то, у државном сектору људи се плаше политичких санкција, не желе да буду означени у медијима као дискриминатори, слично је и у приватним компанијама које такође не желе да буду стављене на стуб срама, што значи да су медији истински партнер који нам помаже. Пре би људи платили новчану казну него да буду јавно преко медија стављени на црну листу”, објаснила је Јанковић.
Ипак, често се дешава ситуација да послодавац због препоруке задржи лице које се жалило, на послу, али је то лице шиканирано и због тога постоји дело виктимизације.
„Било је неколико и таквих случајева, али никада нисмо жртву дискриминације оставили саму, тешко је, изазовно је, зато смо овлашћени да понекада водимо поступке и пред судом. Такође смо надлежни и за давање генералних препорука мера, као што је било током ванредне ситуације када смо дали препоруку да се одмах омогући кретање неформалним и формалним неговатељима особа са ивалидитетом који захтевају структуирано време које треба да проведу напољу”.
Јанковић је прецизирала да деловање Министарства за људска и мањинска права, равноправност и друштвени дијалог, на чијем је челу Гордана Чомић, нема исту улогу као повереник, јер је позиција овог органа контрола.
Фото: принтскрин
„Нама се грађани обраћају када су им угрожена права, а то раде често и државни органи. У погледу дела надлежности унапређења равноправности ми смо ту да дајемо препоруке шта није у реду у нашим прописима који се често доносе на брзину и не види се шта ће бити проблем у примени, а ми дајемо препоруку како то да се отклони. Министарство за људска и мањинска права, равноправност и друштвени дијалог нама није конкуренција већ истински партнер. То што смо независни од могућности вршења утицаја извршне власти не значи да нам је забрањено да сарађујемо”, закључила је повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић.
Глас западне Србије