На листи од 35 оцењиваних земаља, Србија је заузела 20. место и делимо га са Италијом. Србија у том рангирању учествује од 2012. године, када смо били последњи. Проверавају се – права и обавештеност пацијената, приступ здравственој заштити и исходи лечења, обим и подручје услуга, превенција, коришћење фармацеутских производа.

Србија је највећи напредак остварила у области лечења онколошких пацијената и радиотерапији, у превенцији менталних обољења, али и у развоју програма трансплантације.

У протеклој години, Србија је имала највише донора и највише трансплантација. Напредак у тој области приметили су и они који су оцењивали здравствене ситеме 35 земаља. Да имамо више трансплантација, важно је и за пацијенте, и за друштво и државу.

„Увек су вам потребна инфраструктурна и кадровска побољашња, и оно што нам недостаје је трансплантација плућа која је комплексна ствар. Трансплантациони програм је дефинитивно показатељ квалитета и зрелости једног здравственог система, и сигурно је и то допринело чињеници да смо се подигли на ранг лествици развијених здравствених система Европе“, наводи Доц. др Светозар Путник, директор Клинике за кардиохирургију – КЦС.

Квалитет здравственог ситема проверава се у пет категорија, и на основу 48 индикатора. Због информатичког унапређења здравстеног система, увођења електронског рецепта, краћег чекање на терапију онколошких пацијената и побољшања у области менталног здравља, боље смо рангирани од већине наших суседа.

Мање бодова имају – Хрватска, Македонија, Црна Гора, Албанија, Мађарска, Грчка, Бугарска, Румунија.

„Застарелост апарата, заказивање дуго чекање…“

Грађани наводе да лекари на основу услова у којим раде пружају добру негу али са друге стране имају примедбе које се тичу застарелости апарата, заказивања и дугог чекања.

„Уз радиотерапију која се значајно поправила и поправиће се и ове године, уз одобравање на рачун фонда нових иновативних лекова из области имунотерапије биолошке терапије, ми значајно поправљамо статус у Европи“, наводи Проф. др Радан Џодић, директор Института за онкологију и радиологију Србије.

Ивана Сташевић Карличић, директор Клинике за психијатријске болести „Др Лаза Лазаревић“ наводи да је депресија у највећем порасту у односу на остала ментална обољења.

„Формирају се односно обогаћају службе домова здравља психијатријским службама. У вези са тим је и скриниг за депресију, која је у највећем порасту од свих менталних бољења“, наводи Сташевић Карличић.

Највише бодова 924, према оцени Европског потрошачког индекса, добила је Холандија а следе здравствени системи Швајцарске, Данске, Норвешке.

Извор: РТС