Градња стоји, напредује само разлика у цени 



 




Градња стоји, напредује само разлика у цени
03.06.2015. 07:46 | 1 коментар(а)



Сврачково, Ариље - Вредност свих радова на брани „Сврачково” у три протекле године тек 433 милиона динара, али од тога су чак 182 милиона накнадни радови.

Основни уговор о грађењу бране и акумулације „Ариље – профил Сврачково”, потписан децембра 2011. године између „Хидротехнике – Хидроенергетике” из Београда као извођача и ЈП „Рзав” из Ариља као наручиоца посла, одређује да вредност радова и опреме буде 5,37 милијарди динара а рок завршетка 60 месеци. Данас је и једно и друго бајка: посао само што је одмакао од почетка, а цену више нико не може да предвиди.

Вредност свих радова остварених од априла 2012. до краја 2014. године износи тек 433 милиона динара (390 радови, 43 разлика у цени), али у том збиру вредност накнадних радова и разлике у цени достиже чак 182 милиона, или 42 одсто. Шта ли ће тек бити кад почну главни радови?

Тај и друге податке наручилац посла припремио је за седницу Управног добара ЈП „Рзав”, јер је од почетка постојала опасност да овај подухват постане вишедеценијски.

Због бројних проблема око ове важне инвестиције, предложили смо координационом телу система „Рзав”, који чине градоначелник Чачка и председници општина Ариље, Пожега, Лучани и Горњи Милановац, да до краја овог месеца одрже заједнички састанак свих учесника у изградњи, са само једним питањем: како ће се ова инвестиција убудуће спроводити“, каже инжењер Драган Васовић, председник УО ЈП „Рзав”.

Уговор удружиоца средстава, пет речених градова и Републичке дирекције за воде, склопљен је октобра 2009, на укупну вредност од 61,6 милиона евра, али је у међувремену Дирекција која даје 91 одсто улога остала без својих средстава, па се градња финансира директно из буџета Србије. Увек са само по 200 милиона годишње, или чак мање, па је пројекцијама за 2015, 2016. и 2017. предвиђено такође по 200 милиона динара. А одредба у уговору удружилаца да посао мора бити окончан за шест година престала је да важи.

И кад су почели радови, проблеми су се низали углавном због недостатка новца. Извођачи шест месеци раде, па исто толико стоје, и због таквог стања лане је чак остало неискоришћено 50 милиона динара.

У извештају о току радова, припремљеном у ЈП „Рзав”, наводи се да због огромних прекида градитељи не могу да сачувају ни људе ни технику. На широком ископу за шахтни прелив и опточни тунел појавили су се непредвиђени радови, које би требало да изведе кооперант „Геосонда” али је у међувремену постојање тог предузећа доведено у питање, па се главни радови на тунелу очекују тек у 2016. години.

Затим, пројекти знатно одступају од стања на терену у делу предвиђених мера заштите косина ископа, што доводи до накнадних радова, поскупљења и вишка количина. „Пројектанти који су урадили овај пројекат углавном су напустили предузеће па се ангажују нови којима је потребно време да га проуче, и тако све почиње изнова. Ово ће бити велики проблем када крену радови на главним објектима”, стоји у извештају.

Даље, приликом ископа на терену извођач закључује да геологија није у сагласности са пројектом, стручни надзор се сагласи са тим па се укључује пројектант који ради додатне пројекте. Тако се појављују додатни радови, а наручиоцу посла, Јавном предузећу „Рзав”, предочава се да ће, ако то не прихвати, радови стати.

Приде, велики део послова поверава се кооперантима од којих неки већ не постоје.

„На изградњи бране, у сарадњи са Министарством пољопривреде и Дирекцијом за воде, ангажована су највећа српска предузећа из ове области, са великим бројем коопераната. Пројектант „Енергопројект – Хидроинжењеринг”, извођач „Хидротехника – Хидроенергетика” и Институт „Јарослав Черни” за стручни надзор. Сва ова друштва радила су и раде на изградњи брана по Србији и свету па су познати једни другима, док се ЈП ’Рзав’ јавља први и једини пут на оваквом пројекту. Учесници то добро знају и спремни су да ту чињеницу вешто употребе у циљу своје користи и добити”, наведено је у извештају „Рзава”.

Закључак се наметнуо сам: до краја радова, трошкови изградње бране, која би чувала резерве пијаће воде за западну Србију, биће вишеструко увећани.

Из „Рзава” је потекао и предлог да послови носиоца инвестиције, тренутно највеће у овом делу Србије, са јавног предузећа из Ариља буду пренети на ЈВП „Србијаводе”.


Г. Оташевић, Политика












Пошаљите ову вест Вашим пријатељима!
ovde slika


Рекламирајте се на порталу Гласа западне Србије

Телефон: 032 347 001 | Мејл: redakcija@glaszapadnesrbije.rs

Оставите коментар

Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, шовинистичке или претеће поруке неће бити објављени. Мишљења изнешена у коментарима су приватно мишљење аутора коментара и не одржавају ставове Гласа Западне Србије.

Ваше име:
Ваш коментар:

Спам заштита:

 

Коментари посетилаца (1)

  • Ivan      | 03.Jun 2015.08:12 h

    E tako to ide kada se neodgovorni, nastručni ljudi ihvate složenih projelata improvizuju i naprave finansijsko bure bez dana. Još jedna promašena investicija, koja nema ekonomsku isplativost. O tome sam govorio na jednom savetovanj i niko nije hteo do političara sa shvati ozbiljno problem. Svak hoće u svome mandati da napravi svoju žadužbinu narodnim parama.



  •  



























     


     

    © Глас Западне Србије
    Жупана Страцимира 9/1, Чачаk
    060 5000 150, 032 347 001

    Импресум

    Статистика сајта:
    Прес: 71.323.002 посета
    Тренутно на сајту: 90 посетилац(a)