а слободна и моћна војска је само она која је у стању да се сама наоружава, да се сама опрема. То је ваш први и највећи задатак. Слобода је разлог постојања овог народа, нешто што га дели од других, и чини вреднијим. Будите и ви такви, срећан вам празник – казао је данас министар одбране у Влади Србије Александар Вулин, на свечаном обележавању седам деценија рада фабрике „Слобода”.
Министар одбране Александар Вулин, фото: ГЗС
Дану фабрике у градском Дому културе у Чачку присуствовале су бројне високе званице, бивши и садашњи радници колектива, испунивши велику дворану на Градском тргу.
- У 70 година промени се све, име државе, друштвено уређење, технологија, промени се поглед на свет и свет око нас, само се не промени тврдоглава решеност нашег народа да живи баш овде и да сам уређује свој живот и своју будућност. Када су вас 1999. НАТО агресори бомбардовали мислили су да су вас затрли, да се никад више ни ви али ни наша Србија неће дићи и неће подићи главу. Урадили су оно што су освајачи на овом простору чинили вековима, уништавали су и учинили грешку коју су сви освајачи на овом пољу чинили. Мислили су да се Србин и Србија уништавају тако што им срушиш кућу или фабрику, тако што им срушиш мост, разориш пут, затрујеш њиву. Мислили су као и сви пре њих да тако, када нам сруше оно што смо градили, могу да сруше и нас. И погрешили су, као и сви пре њих. Јер, Србима се руши дете, Србима се руши човек, жена, руши се мисао, жеља за слободом. Не можеш да их победиш тако што им срушиш кућу или мост – поручио је министар.
Напоменуо је: „Те 1999. онај ко је погледао `Слободу` мислио је да је заиста никада више неће бити” и додао.
- Али само онај који није познавао тврдоглавост и упорност људи који су „Слободу” правили 70 година, који је праве и чине и данас. Вас 2.300, тврдоглавих и жилавих, јачи сте од оних који су хтели да униште и вашу кућу, и ваш пут и ваш мост, и вашу слободу. Не случајно слободу. Није слобода само фабрика ни име само фабрике, слобода је разлог постојања једног народа, његове државе и његове будућности. Па и после бомбардовања, они су дигли руке од вас, као што су дигли руке од Србије. Као што су дигли руке од наше одбрамбене индустрије. Све је требало да се прода, све је требало да оде неком другом, ово је могло да постане место где ће се градити по који стан, и то је све.
Александар Вулин је посебно нагласио:
- Од вас ни ова држава ни ова Влада ни Министарство одбране а посебно председник Републике Александар Вучић никада неће дићи руке. Ви сте разлог зашто можемо да верујемо у своју индустрију и привреду, и покажемо невероватну способност жилавог опоравка. Немојте заборавити: ви постојите изнад свега да бисте опремили и наоружали своју војску. Ви постојите да би Војска Србије могла да буде сигурна и поуздана да ће увек бити опремљена брзо, модерно, квалитетно, да ћете бити уз њу и када је добро и када је тешко и да ће на вас, труд и знање, моћи да рачуна. Не да очекује да добије од неког другог, не да тражи од неког другог, не да се нада да ће туђа политичкка воља обезбедити опремање и наоружавање наше војске већ да зна да сте ту ви, и да све што стварате и правите, стварате и правите за своју Војску, за своју државу, за своју слободу. Сваку нову технолгију коју савладате, свако ново знање којим овладате, то је још једна степеница више, степеница ка одрживости, степеница ка слободи.
Генерални директор Слободе Зоран Стефановић, фото: ГЗС
Генерални директор „Слободе”, инжењер Зоран Стефановић, у слову добродошлице поздравио је министра Вулина и све госте, официре, пословне сараднике, бивше и садашње раднике, нагласивши:
- У дугој историји нашој смењивали су се турбулентни догађаји. Од почетка, када је фабрика била мотор развоја Чачка и околине, па све до бомбардовања. После НАТО бомбардовања успели смо да обновимо производне капацитете и успоставимо производњу и од 2.000 године бележимо стални раст производње и продаје.
Данас је ово модерна компанија са 2.300 запослених која успешно задовољава захтеве домаћих и страних купаца.
Он каже да је, претходна, 2017. била јрекордна по производњи и оствареним пословним резултатима.
- Генерације и генерације градиле су „Слободу”, засигурно у свакој другој или трећој кући у Чачку и околини јео се хлеб зарађен у нашој фабрици. Многе генерације наших радника издржавале су своје породице, градили домове, школовали децу. У нашој фабрици радили су очеви и синови, мајке и ћерке, а данас и унуци.
Стефановић је напоменуо, такође:
- Иако се у свакодневици суочавамо са разним изазовима, поносни смо на резултате које фабрика постиже у свим сегментима пословања. На добре пословне резултате утицали су и добри услови на светском тржишту и геополитичка ситуација у свету и наше стратешко опредељење да се улаже у развој нових производа и модернизацију.
У тим и маркетиншким активностима од изузетног значаја је сарадња са Министарством одбране, ЈП „Југоимпорт СДПР” као и осталим фабрикама Одбрамбене индустрије Србије. Хтео бих овом приликом посебно да захвалим Влади РС која је препознала значај Одбрамбене индустрије и уложила велика средства у њен развој. Хвала свим радницима нашим, некадашњим и садашњим.
Свечаности је, поред других, присуствовао и саветник Одбрамбене индустрије Азербејџана, Азер Мемедов.
„Слобода” је основана 1948. године производећи артикле за ЈНА, противавионску муницију и противградне ракете. Већ 1958. године од војног је одвојен цивилни део који је тада почео производњу усисивача „минор г” по лиценци немачког „Прогреса”. Две године касније овде је направљен први штедњак на бутан гас „ кн – 3” („Ињис”) и за два лета продато је чак 20.000 тих апарата. Производња фрижидера („Ињис”) освојена је 1961. године, а 1964. и израда полуаутоматских машина за прање рубља („Рибер”), док је истовремено израда емајлираног посуђа уступљена „Металцу” из Горњег Милановца. У Москви, 2. априла 1970, „Слобода” је потписала уговора о испоруци чак 50.000 штедњака за купце из СССР – а.
Званично, серијска производња почела је 1952. године када су произведене прве чауре, панцирне гранате, упаљачи и топовске каписле. Наредних година, од почетна четири артикла које је фабрика правила за потребе војске (ЈНА) производња се усталила, асортиман се увећавао и стизале су све сложеније поруџбине. У тој години фабрика је имала већ 1.000 радника. Највећи број запослених – 7.500 – забележен је осамдесетих, кад су у саставу „Слободе” пословали и погони у Бајиној Башти и Ивањици.
Данас је цивилни програм угашен а војни, који производи муницију од 20 до 155 милиметара извози свој програм на све континенте, сем Аустралије.
„Слобода” је основана решењем које је издао, како стоји у латиничном документу, PRETSEDNIK VLADE FNRJ I MINISTAR NARODNE ODBRANE MARŠAL JUGOSLAVIJE JOSIP BROZ TITO. У том поверљивом спису од 10. јула 1948. године, са печатом Владе Федеративне Народне Републике Југославије, стоји:
„Према указаној потреби на основу чл. 4 и 5 Основног закона о државним привредним предузећима, на предлог Министра народне одбране Влада ФНРЈ доноси решење о оснивању предузећа „Слобода”.
1. Оснива се државно привредно предузеће општедржавног значаја, које ће пословати под фирмом:
а/на српском језику: Предузеће `Слобода`
б/на хрватском језику: Подузеће `Слобода`
ц/на словенском језику: Подјетје `Слобода`
д/на македонском језику: Претпријатие `Слобода`
Седиште предузећа `Слобода` је у Чачку.
2. Потребна основна и обртна средства ставиће предузећу на располагање Министар финансија ФНРЈ у споразуму са Министром Народне одбране.
3. Предмет пословања предузећа је: израда металних производа.
4. Предузеће `Слобода` стоји под административно – оперативним руководством Генералне дирекције индустрије наоружања МНО.
Смрт Фашизму – Слобода Народу!”
Све што се тих година дешавало око „Слободе” пратиле су и будне очи агената ЦИЕ, централног обавештајног сервиса Сједињених Америчких Држава. Недавно смо дошли до тих докумената и Глас западне Србије омогућио је њихово штампање у посебној књизи „Шта је ЦИА тражила у Чачку”. Одатле, укратко, о шпијунском надгледању „Слободе”:
„До појединости је, у извештајима агената за ЦИА била покривена делатност Војнограђевинског предузећа `Ратко Митровић` из Чачка, у рапортима од 23. августа 1951. и 17. јануара 1952. Тих година колектив је био од државне важности, јер је `Ратко Митровић` подизао три војне фабрике у овом делу државе, `Слобода` у Чачку, `Милан Благојевић` у Лучанима и `Прва петолетка` у Трстенику.
Радош Миловановић , ген.дир. МБ Наменска и Зоран Стефановић,генерални директор компаније Слобода Фото: ГЗС
Тако сазнајемо да је `Слободу` градило 80 КВ радника `Ратка Митровића`, 500 радника добровољаца Народног фронта и 1.200 чланова Другог радног батаљона Другог радничког одреда, док `спољну безбедност одржава око 40 чувара из Кноја (Корпус народне одбране Југославије) у саставу јединице стациониране у Ужичкој Пожеги`. Директор предузећа је `извесни мајор Винко, Словенац`, главни инжењер `извесни Шевченко, Рус који не жели да се врати тамо`, а официр Контраобавештајне службе (КОС) је неидентификовани ћелави капетан који је наследио поручника Тому Шуљагића. Простор је дугачак три километра, широк километар, процењује се да је подигнуто 35 грађевина и прокопано неколико тунела кроз Јелицу, а зону од 500 метара око фабрике чувају војне јединице”. У `Слободи` ће се `радити муниција малих калибара`.
Бивши и садашњи директо компаније Слобода, Радомир Љујић и Зоран Стефановић, Фото: ГЗС
Градоначелник Чачка Милун Тодоровић са директором комапније Слобода Зораном Стефановићем, Фото: ГЗС
Фото: ГЗС
Фото: ГЗС
ГЗС/ Г. Оташевић
