Дејана Филиповић (26) из Чачка памти сваки трен тог судбоносног сусрета.
У Гучи је упознала, 2013, изабраника свог срца из Баварске, отад су нераздвојни, и вратили су се овог пута на своју судњу тачку. Венчани су у његовом Равенсбургу, прошле године, а како су се срели?
- Није ми се ишло 2013. на Сабор, али сам се са другарицама договорила да ипак, 11. августа, кренемо на концерт Горана Бреговића. Лукас Велемир, дабоме да га нисам знала, дошао је авионом до Београда па онда са немачком туристичком групом у Гучу, први пут је тада у Србији, ми смо вршњаци. Другови из групе рекли су му да од наших девојака изаберне једну најлепшу за сликање, он је мене у гледалишту куцнуо по рамену и отад смо нераздвојни – прича нам Дејана јуче у Гучи.
Она приповеда да нису ни бројеве телефона разменили. Проверавао је, вели невеста, на фејсбуку која је то Дејана не би ли је препознао на слици, и тек од 25 покушаја успео.
- Од тада смо сваког дана до три ујутро преко скајпа причали, он каже да ће да ме посети, мислила сам да то није он, ко ће доћи у земљу где је био само једном. Затим ме три пута посећивао, требало је заузврат да идем авионом код њега на католички Божић, моји су рекли да пропустим авион, кад сам му то казала он је у Аугзбургу сео у кола и по највећем снегу, возећи без прекида 14 сати, дошао на моја врата у Чачку -
Дејана са пуно поштовања каже за свог мужа.
Његова жеља, напомиње супруга, јесте да ово буде велика српска свадба, венчање је у недељу, у храму Св. Кнеза Лазара на Љубићу и велики ручак у чачанском хотелу „Морава”, затим.
Са Лукасом и Дејаном из Немачке овде је допутовао и жеников брат Тобијас, прихватајући улогу девера. Каже нам да ће на недељни, свадбени ручак стићи сви њихови из Немачке, а Лукас и Тобијас имају још четворо браће и сестара, плус осталу родбину.
Само у овом веку, Дејана и Лукас јесу четврти љубавни пар који се упознао у Гучи на сабору, и ступио у брак. Пре њих, учинили су то Милица Матијашевић из Лучана и др Денис трушин, доктор права из Москве (живе у руској престоници, имају сина), затим Милутин Давинић (Трнава код Чачка, Берлин) и Ирене Бернолди (Берлин), па немица Лена лузика Карл и Словенац Бојан Марковић, Србин пореклом.
Овогодишњи, 58. Драгачевски сабор, празник живота, српске традиције и обичаја, биће отворен данас у 11 сати код споменика трубачу у средишту Гуче уз флигхорне, теноре, бас и гочеве, и саборску завичајницу „Са Овчара и Каблара” којом већ деценијама почиње највећи трубачки фестивал на свету. Приредбу ће, уз здравицу из буклије, отворити министар у српској Влади, Ненад Поповић, док ће заставу 58. Сабора трубача Србије на јарбол подићи амбасадор Руске Федерације у нашој земљи, Александар Чепурин.
По подне ће у 17 сати на позорници испред Дома културе млади трубачи свирати за најбоље међу собом, у 21 сат уследиће концерт драгачевских трубача.
Тако, ето, почиње велика, наша највећа игранка у
У петак, 10. августа од 13 сати, посетиоци ће имати прилику да уживају у традиционалном момачком надметању, народном вишебоју (стадион), а за 18 је предвиђен уметнички програм „Србија 19141 - 1918 - Страдање и Слава”.
Увече, на главној позорници, сабораши ће чути победнике 57. Сабора ( 20 сати), од 21 сат ће одјекивати звуци трубе Дејана Петровића и његовог „Биг Бенда”, а у 23 часа почиње поноћни концерт оркестара финалиста 58. Драгачевског сабора.
У суботу, 11. августа од 13 следи дефиле такмичара и учесника у програму улицама Гуче и импровизација старе драгачевске свадбе. Од 16, на позорници Културног центра кренуће Такмичење здравичара, избор најлепше народне ношње, а од 17 културно-уметнички програм гостију из иностранства. На главној позорници на стадиону, (20 сати) пчиње финално такмичење сениорских оркестара.
У недељу, 12. августа, домаћини ће сабораше поздравити најбољим трубачким програмом јер ће на сцену изаћи најбољи. Од 17 сати на програму је концерт победника овогодишљег Сабора, од 19 свира саша Крстић из загужања (шампион Гуче 2017), од 20 Екрема Мамутовића из Врања (Шампион Гуче 2016), од 21 час Дејана Лазаревића (Мајстора трубе).
Дмаћини највећег народног сабора у Србији смислили су и ко зна колико пута пновили бројне крилатице, поруке и пословице, али се и данас дањи радо враћају једној: „Труба најбоље збучи у Гучи”.
Г. Оташевић