Јунак у боју, баба на трешњи 


Младић који је покушао да опљачка мењачницу приведен закону              Субвенције за мајке за куповину прве некретнине и у 2023. години              Приштина повлачи из продаје јестиво уље из централне Србије              Расписана јавна набавка за реконструкцију Жичаног моста у Ивањици              Бесплатна бања за пензионере              Снежна олуја одложила почетак скијашке сезоне на Иверу              Снег обелео западну Србију              одблокирани завејани скијаши на голији             

 


Јунак у боју, баба на трешњи
07.09.2014 | 0 коментар(а)



Горачићи - Сва повест три драгачевска села, Горачића, Губереваца и Живице, исписана je

Панорама Горачића, фото Г. Оташевић

као лексикон, са белешкама о 267 живих и оновремених мештана. Иза Перише Ракићевића (1857 – 1897) из Губереваца остало је прибележено да је, као лекар народни и главни исцелитељ у Драгачеву, користио мелеме у сагласју са својим добом. Тако је „грозницу је лечио бибером тученим с ракијом, кашаљ листом од дреновине, костобољу мезгром од винове лозе и црног трна, срдобољу броћом и катраном, оток ступеним невеновим кореном, главобољу скуваним врбовим грањем с лишћем”.

Мелмеџија је један од укупно 267 житеља Горачића, Губереваца и Живице, оновремених и данашњих, који су уврштени у „Биографски лексикон” ова три драгачевска, родственичка села. Књигу је управо објавила Библиотека општине Лучани у Гучи а њени аутори, чачански књижевници Радован М. Маринковић и његов син Зоран, овим оригиналним начином испиричали су потпуну, петовековну повест једне српске тромеђе где данас живи 2.015 душа.

Неки од јунака књиге који су се оименили и, дакле, заслужили да у њу кроче, добили су само пар редака, док је другима припала и страница, а ретко коме две.

Црква Пресвете Богородице у Горачићима из 1807. године, фото Г. Оташевић

- Величина одредница зависила је превасходно од расположивих података, а личности су биране по значају или каквој занимљивости. Места се нашло и за људе који су по нечему први и последњи, погибалци у ратовима, родоначелници или завршни изданци фамилија, најстарији ђаци и свршени студенти, житељи чудноватих занимања и са бројном децом, и дуговеки брђани. Нико није намерно заборављен, само можда нисмо нашли податке – каже Радован М. Маринковић за „Политику”.

Да је уређена по годинама, ова историјска читанка почела би са 1476. из које потиче први помен речених села у писаним документима, катастарским пописима турским. Тада је у Губеревцима описан неки теклић Вукач а у Горачићима Рахој, једнак са њим по занату, дакле гласници у влашкој заједници. Турке је из овог краја, каже даље лексикон, године 1804. протерао Новак Бошковић Петковић ( - 1813) хајдучки харамбаша и Карађорђев војвода из Горачића, којег су због ниског раста звали и Новачић. Али, срце у њега бејаше велико, све до погибије у Делиграду, па је и у десетерац ушао: „Турака се Новак не бојаше, па га зато Турци исекоше, на Јасици са двеста јунака, пет хиљада дочека Турака...”

Јуначку славу стекао је и Будимир Давидовић (1890 – 1980), један од највећих подвижника српских у Првом светском рату. На фронту је пресекао жицу, ушао сам на бугарски положај, ухватио њиховог стражара и живог га донео у своју чету. Само из Губереваца, у Великом рату погинула су чак 123 мештанина, а срећу у разним војскама, пре или касније, искушали су и Драгутин Драго Главоњић (1911 – 1988) једини Горачанац који је био борац Црвене Армије, Никола Ника Љ. Јеринић (1903 – 1943) једини из три села којем је у споменик уклесано да су га убили комунисти, и Драган Јечменић из Губереваца (1911 – 1943), једини који је проглашен за народног хероја.

Проницљивим брђанима, сведочи даље ова књига, школе и занати ишли су од руку. Лекар Иван Лазаревић (1854 – 1912), родом из Губереваца, први је завичајац са завршеном Великом школом, што се данас једначи са факултетом. Љубисав Јањић (1893- 1969) јесте први Горачанац бојаџија са мајсторским писмом а презимењак му Спасоје (1890 – 1947), бравар и лимар, бејаше претеча овдашњих печалбара. Занат је завршио у Берну па радио у Будимпешти, Бечу и Братислави и успут говорио немачки, мађарски и енглески.

Музеј Горачићке буне, фото Г. Оташевић

Богосав Бодић (1890 – 1945) из Горачића саградио је 1930. године хотела „Палас” у центру Ужица, Јован Кривача (1824 - 1863) као трговац у Чачку за живота стекао имовину од 500 дуката, а каменописац из Губереваца Милош Ковачевић (1835 - 1863) оста упамћен као „ненадмашни мајстор у урезивању подоста слова у епитафе”.

Максим Николић из Горачића (1823 – 1885) никад није ишао у школу већ са девет година кренуо право на занат па у трговину. Куповао је од сељака меку ракију до 10 гради, препекао и продавао као „максовачу” хотелима у Београду, где је постала „омиљено пиће књижевника Милована Глишића, Јанка Веселиновића, Војислава Илића и Радоја Домановића.”

Данас је Родољуб Поповић (1951) из Горачића са својим предузећем „Атеник комерц” у Чачку међу десет водећих у Србији у области црне маталургије, док бивши професионални кошаркаш Борца и ФМП –а,  Драган Басарић (1975), у завичају гаји јабучњак са 11.500 стабала. Бранко Јоровић (1981) из Живице једини је кошаркашки репрезентативац из ова три села, трубач Десимир Перишић (1919 – 1983) из Горачића једини Драгачевац који је победио на Сабору у Гучи, док је певач из тог места, Раде Јоровић (1953) у дисокографији познат по народњачком хиту „Село моје лепше од Париза”, који полако постаје класика.

И, напослетку, занимљивост какве ваљда нигде није било... Стаменка Богетић (1867 – 1956) из Губереваца последњих 30 година живела је сама као удовица на 2 хектара земље, у веку се није сликала ни била болесна, ни имала какву легимитацију. Подаци о годинама рођења и смрти унети су у протокол умрлих по сећању својти, мада је она пред крај живота причала да има 107 година. Било како било, у „Лексикону” стоји да је „Чачански глас” пред крај њена века објавио овакву вест: „Унук је дошао да посети Стаменку и пошто је не затече крете да дозива, мислећи да је негде у близини. Запрепастио се кад му се баба одазвала са неке трешње високе 10 метара.”

Г. Оташевић, Политика










Пошаљите ову вест Вашим пријатељима!
ovde slika


Рекламирајте се на порталу Гласа западне Србије

Телефон: 032 347 001 | Мејл: redakcija@glaszapadnesrbije.rs

Оставите коментар

Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, шовинистичке или претеће поруке неће бити објављени. Мишљења изнешена у коментарима су приватно мишљење аутора коментара и не одржавају ставове Гласа Западне Србије.

Ваше име:
Ваш коментар:

Спам заштита:

 

Коментари посетилаца (0)

Вест нема коментара.
Будите први који ће коментарисати ову вест!


 









 


 

© Глас Западне Србије
Жупана Страцимира 9/1, Чачаk
060 5000 150, 032 347 001

Импресум

Статистика сајта:
Прес: 138.038.741 посетаIncorrect integer value: '' for column 'id' at row 1