Она је најавила да ће до краја године катастар бити потпуно електронски, и да се наредне године очекује да заживи и е-простор.
"Увек можемо брже и боље. Што се тиче озакоњења, морамо бити много бржи и мораћемо много да више радимо са јединицама локалних самоуправа јер чини ми се да је градовима и општинама потребна помоћ будући да оне реализују тај закон", рекла је министарка Михајловић Танјугу.
У новом издању Сиве књиге НАЛЕД-а, која је представљена ове недеље, од укупно 100 препорука, пет је намењено том министарству.
НАЛЕД је између осталог, предложио ресорном министарству да поједностави процедуру озакоњења објеката, као и да се уреди област доставе решења катастра путем поштанског оператера....
Што се тиче процедуре озакоњења, Михајловићева каже да ће се ресорно министарство настојати да помогне локалним самоуправама како би се тај процес убрзао.
"Сваке године НАЛЕД даје одређене препоруке влади, ми смо у партнерском односу и мислим да није могуће очекивати да се праве велики резултати и добри услови пословања ако сви заједно не радимо- привреда, држава и институције. Од свих 100 препорука, за нас је намењено пет, а акценат је управо на озакоњењу и убрзању реализације пројеката", рекла је Михајловићева.
Што се тиче пројеката, министарка каже да је део пројеката које су привредници предложили једним делом "везан за партикуларне интересе", али да се мора водити рачуна о привредном развоју целе земље и учини све да се убрзају пројекти.
"На добром смо путу и не би Србија била на 9. месту у свету по издавању грађевинских дозвола да имамо проблеме у самој реализацији пројеката", рекла је Михајловићева.
Што се тиче озакоњења објеката, НАЛЕД је дао предлог да се измени закон да би се омогућило озакоњење објекта, односно посебних делова објекта саграђених до ступања на снагу основног закона и то на име лица која су фактички власници, односно посебних делова објеката који се озакоњују (купац објеката који је у поступку озакоњења) и то без обзира на то да ли је инвеститор познат и доступан.
НАЛЕД предлаже и да се органима надлежним за озакоњење уведе месечна норма у поступцима озакоњења, и рок од пет година прописан за окончање озакоњења.
Рачуницом се дошло до податка да би на републичком нивоу
требало месечно озаконити преко 33.000 објеката, од чега је половина стамбених, како би се посао обавио у зацртаним роковима.
Имајући у виду да је Србија у поступку приватизације продавала
привредна друштва са непокретностима које су режиму озакоњења, НАЛЕД предлаже да се у односу на такве објекте пропише хитност поступка, јер су привредници који су инвестирали у те објекте, доведени у положај да тим објектима не могу располагати, нити их могу прикључивати на додатну инфраструктуру пре окончања поступка озакоњења.
НАЛЕД је ове недеље у својој 12. Сивој књизи дао и препоруку да се уреди област доставе решења катастра путем поштанског оператера.
Михајловићева наводи да је катастар у процесу брзе реформе и да ће до краја године он бити потпуно електронски, а да се наредне године очекује да заживи и е-простор.
Законом о поступку уписа у катастар непокретности и водова прописано је да се решење које Служба доноси по служеној дужности доставља препорученом пошиљком, ако оно није достављено на адресу.
У том случају се одлука доставља јавним саопштењем на интернет страници Завода и истовремено истиче на огласној табли надлежне Службе, а решење се сматра достављеним протеком рока од осам дана.
НАЛЕД истиче да услед тога према евиденцијама РГЗ-а више од 90 одсто решења не успевају да буду уручена те се враћају директно РГЗ-у (како би их истакли на интернет страни и огласној табли) што додатно оптерећује капацитете РГЗ-а. Истичу и да странке тако стичу утисак да катастар не испуњава прописане рокове, а такође се услед тога не извршавају ни уплате прописаних такси па се тиме смањује приход буџета.
У тој алијанси предлажу да се достава решења уреди тако да странка може у року од 15 дана да преузме решење из поште, а да се тек по истеку овог рока пошиљка врати РГЗ-у.
Истичу да би достава требало да се спроводи и у јединствено електронско сандуче и у моменту када се решење изради и објавом на сајту РГЗ те да се сматра достављеним најкасније 30 дана након објављивања на сајту.
У Републичком геодетском заводу кажу да је свако решење боље од постојећег, да се радују свакој промени и предлозима те да су спремни да учешћем у радним групама и пружањем стручне помоћи допринесу поједностављењу процедура.
Поред ових препорука, НАЛЕД је указао и да би требало поједноставити услове за обављање делатности такси превоза, укинути надлежности ревизоне комисије за контролу техничке документације над приватним инвеститорима у случају градње по члану 133. закона и укидање парафискалних намета у поступцима прибављања услова за пројектовање и изградњу.
ГЗС/ Танјуг
