и за сада се разматра могућност повећања броја покушаја вантелесне оплодње о трошку државног буџета, као и померање старосне границе за жене којима је ово једина шанса да добију бебу, сазнаје „Политика” у Министарству здравља.
Ускоро ће се о томе знати нешто више и конкретније, а на путу до одлуке надлежни ће користити и искуства других земаља, као и оно што је већ доступно у здравственом систему Србије.
– Свакако ће нешто бити промењено, а тражићемо од лекара да изнесу своје ставове о томе шта је најбоље урадити – додају у Министарству здравља.
Разматрање и увођења новина у овој области, које би требало да допринесу да што више новорођенчади дође на свет у нашим породилиштима, део су Националног инвестиционог плана, које је пре две недеље обелоданио председник Србије Александар Вучић. Он је на конференцији за медије нагласио да ће за пронаталитетну политику у наредном периоду бити одвојено 500 милиона евра, као и да ће вантелесна оплодња бити бесплатна у целој Србији, без обзира на број покушаја. Тренутно парови имају права на три бесплатне вештачке оплодње о трошку Републичког фонда за здравствено осигурање, а старосна граница за жене износи 42 године. Зависно од града до града, и неке локалне самоуправе такође помажу парове да оду на још један или два покушаја вантелесне оплодње.
У изјави за „Политику” проф. др Славица Ђукић Дејановић, министарка без портфеља задужена за демографију и популациону политику, истиче да је најава председника Вучића изузетно значајна и да таква мера има не само пронаталитетни карактер, већ је и дубоко хумана.
– Ту би свакако требало узети у обзир и мишљење и став струке, а за 10 одсто парова у Србији који се суочавају са проблемом неплодности вантелесна оплодња често представља и последњу шансу да постану родитељи. Поменула бих и да велики број градова и општина даје свој допринос подстицању рађања и побољшању демографске слике Србије, а најновији пример је одлука Скупштине града Београда о финансирању четвртог покушаја вантелесне оплодње за жене до 45. године – наглашава др Ђукић Дејановић.
Какве ће тачно новине бити усвојене са нестрпљењем чекају да сазнају чланови Удружења „Шанса за родитељство”. Драгана Крстић из овог удружења истиче да сваки помак који се везује за повећање наталитета, а посебно они кораци који се везују за побољшање услова лечења неплодности, радују све њихове чланове.
– Обрадовао нас је став председника Србије о планирању додатне помоћи за парове и појединце којима је потребан неки вид потпомогнуте оплодње како би се остварили као родитељи и очекујемо да то буде спроведено у скоријој будућности. С обзиром на пад наталитета у Србији и на чињеницу да сваки шести пар има неки проблем са зачећем, ово јесте горућа тема. Свакако да је број поступака ограничавајући фактор, па се надамо да ће ове речи председника државе одјекнути и да ће надлежне институције заједно радити на томе да у Србији буде више беба – рекла је Крстићева и изразила наду да ће донација јајних ћелија и сперматозоида постати уобичајена процедура код нас, као и да ће убудуће бити више финансираних процедура за парове без деце, да више нико у Србији не би у борби за потомство и решавању проблема неплодности размишљао о финансијском моменту.
Од 1978. године, када је рођена прва беба из поступка вантелесне оплодње, овај метод омогућио је рађање неколико милиона деце широм света. Стручњаци процењују да око 400.000 парова у Србији има проблема са стерилитетом, а многима је једини излаз одлазак на биомедицински потпомогнуту оплодњу.
Истраживања говоре да се у 40 одсто случајева неплодних парова узрок проблема приписује мушкарцу, исти толики проценат жени, а код сваког петог пара проблем неплодности имају оба партнера. Пре двадесетак година прворотка после 40. године је била права реткост, а за само две деценије ствари су се много промениле. Захваљујући напретку медицине и усавршавању вантелесне оплодње, данас прве трудноће после 40. године нису реткост. Потпуно се променио и став стручњака према таквим трудноћама, па данас изазов представљају трудноће које се дешавају близу 50. године. Раде се и поступци са донаторским јајним ћелијама и ембрионима, али и са оним репродуктивним материјалом које су жене у одређеном периоду одлучиле да замрзну.
ГЗС/Политика
