кроз прозор оним девојкама што му из бесних кола, не одушевљене њиме него старином за чијим воланом седи, еуфорично машу кад се кудгод провоза, доноси „Блиц”.

Овако, само се насмеши и куртоазно отпозрдави пре него што нагази на гас и замакне иза кривине, и остави их у незнању да је крај њих прошао вишеструки аутомобилски шампион, возач холивудских звезда, Емира Кустурице, човек који је умало, тако се говорило, изазвао светски рат. Заљубљеник у "фићу", а не убоги, симпатични дека танким новчаником осуђен да вози старудију.

Нема тих пара, барем му до сада није нуђена толика хрпа, да би Вићентије продао свог љубимца са "Заставиних" трака сишлог далеке 1976.

Осим шкољке, на њему је све изворно. Прошле недеље је у Ужицу одржана "Фићијада", изложба добростојећих четвороточкаша - ветерана из националне класе. Придошле "фиће" са свих страна Србије, добро иду и још боље изгледају, носталгија завладала центром Ужица.

Част свакој али од Вићентијеве, на којој је километар – сат избројао преко 35.000, чији мотор преде као маче а лимарија нема ни огреботину, боље нема.

Не овом коју љубоморно чува у гаражи док му нова "шкода" кисне напољу, Савић се прославио "фићом". Тим аутомобилом пет пута је био првак Југославије у релију, а три шампионска наслова додао је у јачим класама. Има и једну "златну кацигу".

- Пролетос сам ишао да гледам рели на Златибору. Кад сам кренуо за Ужице и сишао на магистралу, три девојке изађоше из џипа и почеше да скачу од среће. Због "фиће", не мене, ја сам олупина. Ем сам матор, седамдесет сам напунио, ем сам много прешао. А мој "фића" у пуној снази, од њега се још много очекује - шали се, као што је некад од шале низао победе некадашњи аутомобилски ас.

Нова шкољка

Вићентије се данас бави издавањем мобилног агрегата за напајање расвете. Његове муштерије су филмаџије. Баш захваљујући једном таквом послу пронашао је неочешану шкољку којом је пресвукао ауто.

- У Скупштини Србије 2007. су снимани кадрови неког филма. Седео сам ту и један из продукције, знајући да сам аутомобилиста и да волим "фићу", рекао ми је да човек са Бановог брда продаје шкољку. Када ми је рекао цену од 120 евра и када сам је видео, нисам ни тренутка размишљао. После су многи Београђани, љубитељи "фића", када су чули шта сам им узео испред носа, од беса чупали косе и коментарисали да им је сељак из Ужица узео оно што су тражили - сећа се Савић.

Кад је новац уложен у "фићу" заокружио на 4.000 евра, престао је даље да броји. Свестан да је за те паре могао да купи много млађи и бољи аутомобил, али непоправљиво одлучан да негује мезимца и да му даје колико му треба. "Не размишљам, не бих на ту тему", прекинуо је, разочарао једног Холанђанина који га је убеђивао да му прода кола, у тренутку када је лицитација стигла до 7.000 евра.

"Ово је за Хаг"
- Отегла се колона испред Пожеге, а испред мене "сајам аутомобила". Нагазим на гас, дам жмигавац и кренем. Претекнем сва та јача возила. Али и једно полицијско, то сам тек разумео кад сам у ретровизору видео ротациона светла иза мене. Заустави ме патрола, а један полицајац вели: "Земљаче, ово је за Хаг". Сада, не возим "фићу" толико често, пет, шест пута годишње. А кад њим пођем и негде га паркирам, никада не закључавам врата. Оставим људима, да кад већ застају да погледају, да отворе и виде како је унутра - прича стари вук рели стаза.

Посао којим се сада бави довео је да су му на месту сувозача седела многа позната имена из света филма. У Будви се 2002. снимала "Матилда" са оскаровцем Џеремијем Ајронсом у главној улози. Тамо је био Вићентије са својим агрегатом.
- Чули су да сам аутомобилиста и, кад сам већ ту, понудили ми да за време снимања будем возач Ајронсу. Прихватио сам, возио сам га од хотела до сета и назад. У знак захвалности поклонио ми је сат, слику са посветом и частио ме са тадашњих 100 марака. Део филма је снимљен у Мурићима, селу око Скадарског језера. Џереми је, пошто је пут био много лош и није желео да се враћа у Будву да би ујутро поново путовао довде, решио да преспава у камперу и лично направи роштиљ. Ја сам се вратио у Будву. Следећег дана, када сам се појавио, питао ме је зашто нисам остао на његовој вечери - сећа се Савић.

Моника Белучи у фићи

Из пристојности према дами која је седела са његове десне стране, за време снимања Кустуричиног филма "На млечном путу", искусни возач није хтео да користи преко потребан реквизит.

- У Херцеговини, где је снимљено доста материјала, возио сам Монику Белучи. Да врхунска глумица и ретко виђена лепотица не помисли да јој мотрим у груди и ноге, ниједном нисам погледао у десни ретровизор. Толико културе и ми Срби имамо - прича.

Од наших глумаца возио је Микија Манојловића, Љиљану Благојевић, Сергеја Трифуновића, Слободу Мићаловић, Вјеру Мујовић. Велики је пријатељ са Емиром Кустурицом, то другарство зачело се у Ужицу на снимању филма "Живот је чудо". Једна критична ситуација на Ибарској магистрали довела је да редитељ и његов возач освану у истим новинским текстовима. На заобилазници око Љига "мерцедес" у коме су били Савић и Кустурица је излетео са пута, 20 метара се кретао подлогом од насутог камена и ударио у земљани бедем.

- За удес је крива неприлагођена саобраћајна сигнализација. Задобио сам прелом грудне гости, а Куста се угрувао. Док сам лежао у болници, међу многима који су ме звали, били су и моји пријатељи из Босне. Казаше ми: "Не дај Боже да је Емир због тебе погинуо, ти би био други Гаврило Принцип, због тебе би избио светски рат" - говори Вићентије Савић.

Пријатељство с Кустурицом

Хиљаде и хиљаде километара згазио је возећи Кустурицу. Не би тако било да редитељ нема велико поверење у возача. Од догодовштина са тих путовања дебела књига би могла да се напише.
- Кренем из Ужица у Бањалуку да га возим у Требиње. До Бањалуке сам потрошио четврт резервоара горива. Тамо нас наговоре да идемо преко Купреске висоравни и да ће нам требати шест сати вожње. Глува ноћ, лоше време, недођија, кривина за кривином... Понестајало нам је горива, а бензинске пумпе нигде. Више сам гледао у казаљку за гориво него што сам био концентрисан на вожњу. Емир је дремао, а ја само замишљао да стојимо на пумпи и чекамо јутро да наточимо гориво - присећа се Савић.

Наједном светла крај пута. Бензинска пумпа или мотел? Ипак ово друго.

- Али испред мотела аутомат за гориво, само не знамо да ли точе у то доба. Изађемо из аута и пођемо у објекат, а ветар ломи све пред собом. Ходајући повијени унапред дођемо до једног младића. Обрадовасмо се кад нам рече да ће насути гориво - наставља он.

Од прогнозираних шест, путовали су три и по сата. Следеће вече, после премијере Кустиног филма у Требињу и Билећи, кренули су за Мокру Гору. Негде око Гацка деоница пута од 100 метара је била под ледом, а Вићентије је, признаје, мало брже возио.

- Седам пута сам, да бих избегао слетање са пута, морао да контрирам воланом. Ја "јој", он "добро је". Ја опет "јој", он опет "добро је". Пет пута тако. На крају све прође добро. Мене зној облио а Емир хладно виче: "Знао сам да ћеш га извадити", преноси власник најбоље "фиће", осам шампионских титула, Ајронсовог сата и Кустиног поверења.

ГЗС/Блиц, Владимир Лојаница