биокатализатора и биолошки активних састојака у храни, ради повећања њене конкурентности, квалитета и безбедности. Резултати дела тог истраживања објављени су недавно на Агрономском факултету у Чачку, на 25. Међународном саветовању о биотехнологији.

Аутори рада под називом „Производња пива и јаких алкохолних пића са плодоносним телом гљива Coriolus versicolor и Ganoderma lucidum”

јесу професори Миомир Никшић и Виктор Недовић и доцент Саша Деспотовић са Пољопривредног факултета у Београду, и Јелена Пантовић, асистент на АФ у Чачку.

У резултату својих истраживања, у раду датом на увид агенцији РИНА, навели су:

„Нова пића добијена су мацерацијом (расквашивањем), и то девет екстракта гљиве Coriolus versicolor (народно – ћуранов реп) и пет екстракта гљиве Ganoderma lucidum (вилина кашика или храстова сјајница) у различитим типовима пива. Ова пића показала су већи антиоксативни и антимикробни потенцијал у односу на полазне алкохолне медијуме и пива. По оцени потрошача та пића су новог, пријатног и занимљивог укуса и боје, односно добрих сензорних карактеристика”.

При томе, ћуранов реп због чврстог плодоносног тела припада реду нејестивих лековитих гљива али је неутралног укуса и мириса тако да не мења та својства јаких алкохолних пића.

„На основу добијених резултата може се закључити да је управо безалкохолно пиво са екстрактом гљиве храстове сјајнице производ који има највише потенцијала на тражишту. Сензорним својствима, функционалном вредношћу захваљујући садржају биоактивних супстанци и пројектованој цени коштања, могао би заузети посебно место на тржишту и то не само код потрошача који су опредељени за пиво без садржаја алкохола, већ и оних који траже производе са додатном вредношћу јер имају надмоћна сензорна својства у односу на стандардне производе” - истиче се у раду.

У истраживању је коришћено суво плодоносно тело гљиве ћуранов реп из колекције за технолошку микробиологију Пољопривредног факултета у Београду. Ова гљива изолована је у околини нашег главног града. Плодоносна тела произведена су на супстрату од храстове струготине и пшеничних мекиња у полуиндустријским условима, затим су сушена до садржаја влаге од 12 одсто.

Суво плодоносно тело гљиве храстова сјајница добијено је такође из колекције за за технолошку микробиологију Пољопривредног факултета у Београду. Гљива је изолована у околини главног града на локалитету Бојчинске шуме. Плодоносна тела су произведена на супстрату од храстове струготине и пшеничних мекиња у полуиндустријским условима, а потом осушена.

За производњу пића са додатком гљиве коришћена је шљивова препеченица добијена на огледном добру Радмиловац, ПФ у главном граду.

Ценећи ове резултате, истраживања ће ићи у правцу производње још неких типова јаких алкохолних пића и пива са плодоносним телима ове две гљиве, у комбинацији или појединачно.

ГЗС/РИНА