послодаваца, радника и целог друшта, а инспектори ће због прекршаја бити дужни да затворе градилиште најмање на три дана, речено је данас на конференцији "Безбедан рад - здрава будућност" у Београду.

Државни секретар у Министарству за рад, запошљавање борачка и социјална питања Ненад Нерић рекао је да се често мере безбедности спроводе повремено, уместо континуирано.

"И послодавце морамо уверити да је очување здравља и у њиховом интересу јер задовољан радник боље ради и повећава конкурентност фирме на тржишту", рекао је Нерић на конференцији којом је обележена ова година, проглашена за Годину безбедности и здравља на раду у Србији, а поводом Европске недеље безбедности на раду.

Додао је, да не ретко, безбедност на раду не подразумева велика улагања и да у земљи постоји довољно стручњака за ту област.

Нерић је рекао да се малим послодавцима пре отпочињања посла морају пружити све информације како да обезбеде услове за здрав и безбедан рад.

Истакао је да су ризици нарочито високи у "флексибилним" облицима рада и да изазивају стрес радника.

"Здраво радно место је основно људско право, а обавеза друштвене заједнице је да штити то право", рекао је Нерић и додао да је приоритет рад на превенцији како би се предупредили ризици за небезбедан рад.

Вршилац дужности директора Управе за безбедност и здравље на раду Марина Фуртула рекла је да је од 2006. година 526 људи страдало на радном месту, највише у грађевинарству, а само прошле године 53.

Нови закон о безбедности и здрављу на раду ће, према њеним речима, увести обавезу употребе сигурносног опасача за рад на висини, дубини и енергетским објектима и тај посао ће моће да обављају само људи са лиценцом јер "Србија жели да достигне нулту толерацију на повреде на раду са смртним исходом".

Сви запослени, па и послодавци ће, према новом закону, морати да заврше обуку за употребу средстава за заштиту, а уводи се и обавеза израде елабората о уређењу градилишта за радове који трају дуже од три дана.

Компаније ће, према том новом пропису, морати да имају лица која се баве безбедношћу на раду за високоризична и нискоризична радна места, а послодавац ће бити дужан да радника једном у пет година пошаље на здравстевни преглед.

"Повећана су и овлашћења инспектора рада који ће због неправилности у систему безбедности и здравља на раду морати да затвори градилиште најмање на три дана без обзира што је неправилност отклоњена у краћем року", рекла је Фуртула.

Инспектори ће за прекршаје у систему безбедности на раду, како је рекла, моћи да изричу мандатне казне без права на жалбу, а повећана је и максимална новчана казна са милион динара на два милиона динара.

В.д. директора Инспектората рада Стеван Ђуровић рекао је да да би прекршаја било мање да се закони спроводе стриктно.

"Судови су на основу одређеног броја захтева прописали казне у износу од 246 милиона динара, а да су се држали прописа и изрекли казне предвиђене законом на основу, не максималне већ средње вредности, укупан износ би био преко четири милијарде динара", рекао је Ђуровић.

По његовим речима до сада за непоштовање система безбедности на раду још нико није кажњен на максималну затворску казну од 12 година, а да јесте повећала би се одговорност.

Инспектори, како је рекао "нису хорда која само јури оне који крше закон", већ нуде и саветодавне услуге у области безбедности на раду, али се ретко ко јави.

ГЗС/ Бета