разноврсније обојеног. Тако се
човеков организам снабдева биолошки
активним састојцима, који су најзначајнија
одбрана и заштита од тешких обољења.
- Али, поврће
садржи и разне штетне материје, јер се
у гајењу не поштују поступци и правила.
Ту се мисли на остатке пестицида, тешке
метале и нитрате. Утврђено је да су
управо нитрати веома канцерогени, и
подстичу тешка обољења дебелог црева,
раширена у нас – каже за „Политику”
др Радош Павловић, редовни професор
Агрономског факултета у Чачку за ужу
научну област повртарство.
Нитрати се уносе
водом или путем месних прерађевина, али
су оба начина колико - толико под
контролом, анализама воде или декларацијама
на месу.
- У науци се
сматра да две трећине нитрата потиче
из трећег извора а то је поврће. Ми у
Србији управо тај извор не контролишемо
нити проверавамо. У поврће доспевају
због прекомерних доза азотног ђубрива
у прихрањивању биљке, услед незнања
произвођача или недостатка свести.
Додуше, није све поврће опасно, али
постоји нитрогено које је генетски
подложно већој концентрацији соли
азотне киселине. То је у првом реду
лиснато поврће, где припадају зелена
салата и спанаћ.
У нас се ове две
врсте највише користе у априлу па се,
дакле, сеју и гаје током зимских месеци,
кад у Србији нема довољно светлости,
неопходне биљкама за фотосинтезу.
- Због тога
произвођачи, или из незнања или у жељи
за великом зарадом, ђубре ово поврће
високом дозом азота, често са 100 или 120
килограма по хектару. Прерачунато у
ђубриво, то је око пола тоне „кана”, па
и више. Тако биљка усваја високе дозе
минералног азота, најчешће у облику
нитрата. Услед недостатка светлости и
краткоће вегетације тај минерални азот
не стигне да се преведе у органске облике
већ као такав остане акумулиран у листу.
Запрљане и мутне фолије у пластеницима
додатно умањују светлост и још више
утичу на повећан садржај нитрата.
Професор Павловић
био је на челу два научно – истраживачка
пројекта, посвећена производњи
здравствено безбедног поврћа у заштићеним
просторима у израженим центрима
пластеничке производње – Лесковцу,
Крушевцу, Трстенику, Чачку и Шапцу.
Резултати тог истраживања, представљени
и у међународним часописима, кажу да је
права и одмерена доза минералног ђубрива,
кад је реч о зеленој салати, 50 до 60
килограма азота по хектару, или око 200
килограма „кана”.
- Концентрација
нитрата у салати и спанаћу већа је према
лисним дршкама него према лисним плочама.
Више азотних соли је у унутрашњим
листовима бледо зелене боје, јер нису
били изложени светлу. Препоручује се,
дакле, одстарањивање лисне дршке и
коришћење само плоче, уз одбацивање
унутрашњег листа. Овај проблем је највише
изражен практично у пуној сезони, када
нам је поврће крцато нитратима и изузетно
канцерогено. Али, са одмицањем вегетационог
периода, дакле при крају сезоне, долази
до разблажења садржаја нитрата и опасност
опада.
Шта се препоручује
повртарима који ипак журе да већ на
почетку сезоне изађу на пијацу?
- Неопходно је
подизање обучености и свести произвођача.
Саветујемо их да ограниче употребу
азотног ђубрива, али и да истовремено
не умање приносе. То је могуће постићи
ђубрењем у мањим дозама али у више
наврата, како би биљка прихватила
минерале и превела у органска једињења.
Повртарство је
углавном уносан посао са високим обртом
капитала, пошто је свакој четворочланој
породици, за нормалну прехрану, потребно
око 2.500 квадрата пластеника или 25 ари
под поврћем.
- Не сме се све
оставити произвођачима на вољу, јер ће
у трци за зарадом пожурити да што пре
одгаје рано поврће, ђубрећи га прекомерно.
Зато би заводи за јавно здравље по
градовима, поред млека, сира и кајмака,
морали да контролишту и поврће, јер
видимо да може бити веома опасно. Наравно,
подразумева се озбиљна контрола стране
робе јер Србија из Македоније и других
држава увози поврћа за 100 милиона евра
годишње, највише на почетку сезоне кад
су цене на пијацама високе а зарада
неспорна – рекао нам је професор др
Радош Павловић.
Г. Оташевић
