Ни поврће није увек здраво 



 


Ни поврће није увек здраво
22.06.2015. 17:32 | 0 коментар(а)



Чачак – Светска здравствена организација препоручује дневно уношење 500 грама свежег поврћа, подељеног у пет оброка и што

разноврсније обојеног. Тако се човеков организам снабдева биолошки активним састојцима, који су најзначајнија одбрана и заштита од тешких обољења.

- Али, поврће садржи и разне штетне материје, јер се у гајењу не поштују поступци и правила. Ту се мисли на остатке пестицида, тешке метале и нитрате. Утврђено је да су управо нитрати веома канцерогени, и подстичу тешка обољења дебелог црева, раширена у нас – каже за „Политику” др Радош Павловић, редовни професор Агрономског факултета у Чачку за ужу научну област повртарство.

Нитрати се уносе водом или путем месних прерађевина, али су оба начина колико - толико под контролом, анализама воде или декларацијама на месу.

- У науци се сматра да две трећине нитрата потиче из трећег извора а то је поврће. Ми у Србији управо тај извор не контролишемо нити проверавамо. У поврће доспевају због прекомерних доза азотног ђубрива у прихрањивању биљке, услед незнања произвођача или недостатка свести. Додуше, није све поврће опасно, али постоји нитрогено које је генетски подложно већој концентрацији соли азотне киселине. То је у првом реду лиснато поврће, где припадају зелена салата и спанаћ.

У нас се ове две врсте највише користе у априлу па се, дакле, сеју и гаје током зимских месеци, кад у Србији нема довољно светлости, неопходне биљкама за фотосинтезу.

- Због тога произвођачи, или из незнања или у жељи за великом зарадом, ђубре ово поврће високом дозом азота, често са 100 или 120 килограма по хектару. Прерачунато у ђубриво, то је око пола тоне „кана”, па и више. Тако биљка усваја високе дозе минералног азота, најчешће у облику нитрата. Услед недостатка светлости и краткоће вегетације тај минерални азот не стигне да се преведе у органске облике већ као такав остане акумулиран у листу. Запрљане и мутне фолије у пластеницима додатно умањују светлост и још више утичу на повећан садржај нитрата.

Професор Павловић био је на челу два научно – истраживачка пројекта, посвећена производњи здравствено безбедног поврћа у заштићеним просторима у израженим центрима пластеничке производње – Лесковцу, Крушевцу, Трстенику, Чачку и Шапцу. Резултати тог истраживања, представљени и у међународним часописима, кажу да је права и одмерена доза минералног ђубрива, кад је реч о зеленој салати, 50 до 60 килограма азота по хектару, или око 200 килограма „кана”.

- Концентрација нитрата у салати и спанаћу већа је према лисним дршкама него према лисним плочама. Више азотних соли је у унутрашњим листовима бледо зелене боје, јер нису били изложени светлу. Препоручује се, дакле, одстарањивање лисне дршке и коришћење само плоче, уз одбацивање унутрашњег листа. Овај проблем је највише изражен практично у пуној сезони, када нам је поврће крцато нитратима и изузетно канцерогено. Али, са одмицањем вегетационог периода, дакле при крају сезоне, долази до разблажења садржаја нитрата и опасност опада.

Шта се препоручује повртарима који ипак журе да већ на почетку сезоне изађу на пијацу?

- Неопходно је подизање обучености и свести произвођача. Саветујемо их да ограниче употребу азотног ђубрива, али и да истовремено не умање приносе. То је могуће постићи ђубрењем у мањим дозама али у више наврата, како би биљка прихватила минерале и превела у органска једињења.

Повртарство је углавном уносан посао са високим обртом капитала, пошто је свакој четворочланој породици, за нормалну прехрану, потребно око 2.500 квадрата пластеника или 25 ари под поврћем.

- Не сме се све оставити произвођачима на вољу, јер ће у трци за зарадом пожурити да што пре одгаје рано поврће, ђубрећи га прекомерно. Зато би заводи за јавно здравље по градовима, поред млека, сира и кајмака, морали да контролишту и поврће, јер видимо да може бити веома опасно. Наравно, подразумева се озбиљна контрола стране робе јер Србија из Македоније и других држава увози поврћа за 100 милиона евра годишње, највише на почетку сезоне кад су цене на пијацама високе а зарада неспорна – рекао нам је професор др Радош Павловић.

Г. Оташевић








Пошаљите ову вест Вашим пријатељима!
ovde slika


Оставите коментар

Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, шовинистичке или претеће поруке неће бити објављени. Мишљења изнешена у коментарима су приватно мишљење аутора коментара и не одржавају ставове Гласа Западне Србије.

Ваше име:
Ваш коментар:

Спам заштита:

 

Коментари посетилаца (0)

Вест нема коментара.
Будите први који ће коментарисати ову вест!


 













 


 

© Глас Западне Србије
Жупана Страцимира 9/1, Чачаk
060 5000 150, 032 347 001

Импресум

Статистика сајта:
Прес: 98.018.525 посета
Тренутно на сајту: 103 посетилац(a)