Поред књиге Ивана С. Јастребова „Стара Србија и Албанија: Забелешке с путовања” представљена је и књига Александра М. Милошевића „Српска прича: Сећања из рата и револуције 1941-1945.” коју је приредио Немања Девић, обе књиге ће ускоро имати треће издање. Објављене су у издавачкој кући Службени гласник, која је проглашена за издавача године (2018) у Црној Гори и Србији. Веома похвално је што су оба издања приредили историчари, користећи целокупан научни апарат.
Представљање књиге Александра М. Милошевића приредио је Немања Девић а учествовали су: Борисав Челиковић, уредник у Службеном гласнику; др Милош Тимотијевић, један од рецензената књиге, Горан Давидовић, архивски саветник, др Владимир Димитријевић, историчар књижевности и Немања Девић, истраживач сарадник Института за савремену историју у Београду.
Књига „Српска прича: Сећања из рата и револуције 1941-1945.” објављена је у Библиотеци Саборник, чији је уредник Борисав Челиковић, рецензију су потписали др Коста Николић, др Бојан Димитријевић и др Милош Тимотијевић. Књига има неколико целина: реч на почетку приређивача Немање Девића, биографија Александра М. Милошевића подељена у два дела (први обухвата временски период од рођења (1910) до завршетка Другог светског рата, а други део од 1945. до 2009. када је преминуо). Следе прилози: у првом мајор Милошевић прича о својим саборцима, док у другом прилогу врши студиозно разматрање поводом 45 годишњице појаве Равногорског покрета и 40-годишњице смрти Драже Михаиловића. Прилог број три је из пера Немање Девића - хронологија живота и рада Александра Милошевића. Поред многобројних фотографија који књизи дају више од занимљивог детаља, штампана је Мапа кретања ЈВУО кроз Босну 1944-45 (од Шумадије до Зеленгоре) коју је у емиграцији израдио мајор Александар М. Милошевић.
Мајор Александар Милошевић је рођен на Видовдан 1910. у селу Сараново у Шумадији. Био је један од најбоље рангираних питомаца Војне академије у Београду у својој класи 1930-их година, након чега је 1939. добио службу у Призрену. Борио се у Априлском рату и, потом, био командант у редовима Југословенске војске у отаџбини (Лепеничког одреда, па бригаде, пука 2. шумадијског корпуса и Западно-моравске групе корпуса); био је, између осталог, надлежан и за евакуацију савезничких пилота из Прањана августа 1944. Занимљиво је да је био једини високо рангирани командант из редова покрета генерала Михаиловића који од комуниста није оптужен за ратне злочине нити за колаборацију. Уз свог команданта пролази целу „Босанску голготу“, о чему води и дневник. Када је војска генерала Михаиловића доживела пораз и војни слом, Александар Милошевић је наставио борбу: до јуна 1946. илегално је деловао у Шумадији, а онда емигрирао – најпре у Грчку, па у Италију, Немачку и, коначно, 1949. у Канаду. Преминуо је 2009. и по изричитој жељи сахрањен у родном селу Саранову.
ГЗС
