Можда би то и било заиста тако да се испред кинеских гратитеља није испречила планина Јелица кроз чију утробу треба прокопати тунел дуг чак три километра, коју називају чак и српски Готар - најдужи швајцарски тунел. Тренутно су у току радови на поддеоницама, тунелима Лаз и Муњино Брдо, који се одвијају у дневној и ноћној смени, седам дана недељно.
Фото. РИНА
„У току је ископ и леве и десне тунелске цеви. До сада је ископано неких 970 метара у левој цеви и ту имамо најве’и напредак на овом улаyном порталу. Радови се одвијају и на излазном порталу паралелно. Ту је око 600 метара ископано у обе цеви”, рекао је за РИНУ, Блажо Дутина, надзорни инжењер за тунеле Лаз и Муњино Брдо.
Висина тунела, тј. тунелске цеви је 4,75 метара, али због лучног дела конструкције, висина прелази 6 м, док ширина са пешачким стазама износи 10 метара. Тунел „Лаз” имаће девет пешачких пролаза, два пролаза за возила, пешачке стазе и „СОС” нише.
Фото: РИНА
„Сваки тунел јесте изазов, јесте причаза себе, има неке своје специфичности. Постоје пројекти тунела, постоје истражне бушотине, које се раде на неких 200, 300 метара. Онда ми између тих бушотина нисмо увек сигурни какав материјал ће да буде. Да ли ће доћи до неких геолошких испадања, прилива изненадног воде, већих количина воде. Геологија је доста променљива у тунелу Лаз. Имамо и боље партије које се минирају. Имамо и лошије материјале који се боље копају али су и нестабилнији”, додао је инжењер Дутина.
Од изалска из тунела „Лаз” до уласка у тунел „Муњино Брдо” има 7,7 км, на том делу налазе се озбиљни архитектонски подухвати.
„Аутопут наставља преко марковичког и ртарског поља. Део трасе је у насипима, деоп трасе прелази касније у мостове. Од излаза из тунела Лаз до улаза у тунел Муњино брдо има укупно 12 мостова и три велика надвозњака и има одређен број приступних рампи на петљи Лучани. Поред тога у атару села Негришори се налазе и најдебљи усеци. То су врло озбиљни и захтевни делови пројекта. То је такозвана подеоница или потез Четири која има и проблеме у виду са колизијама са локалном инфраструктуром, водоводном, електро и гасном”, каже Владимир Петровић, руководилац стручног надзора испред конзорцијума „ЦПЛ Нивелт”.
ГЗС/РИНА
