на крају Првог светског рата, давне 1918. године и најстарији је Шумадинац у Србији.

Овај старац, иако загазио у други век, одлично се сећа свих догађаја који су обележили његов живот. У целој Тополи важио је за масјтора над масјторима, а пинторски занат научио је у престоници.

“Волео сам тај посао, он ме је и одржао све ове године. Ни сам не знам колико сам бурића и бачви направио, а у некима од њих се чува и вино у краљевој винарији на Опленцу”, прича Милинко за РИНУ.

Увек је био ведрог духа, оптимиста, а те особине га красе и данас и на питање како је у 101. години одговара – немам је никаквих проблема.

Ћерка Видосава каже да је увек имао добру нарав, породица га воли, а пријатељи и комшије поштују.

“Никад се није жалио да га нешто боли и сада, ја кад дођем да га обиђем он ми се насмеје и пита мене како сам, ја онда знам да је све у реду”, рекла је поносна ћерка.

Уз торту и свећице Милинко је прославио свој диван дан у кругу најближих и каже да очекује још неколико година живота.

“Мислим да ћу живети још пет, шест година сигурно”, рекао је уз широки осмех један од најстаријих Срба.

РИНА