И поред нових грађевинских
материјала и термо-изолација, којима зидају и опремају куће, становници села на
падинама Муртенице не заборављају трапове – у земљи ископане старинске оставе
за поврће. Горштаци користе вековно искуство, па плодове јесени овде остају сочни
до пролећа и почетка лета.
- Ни на највећем мразу - у трапу
нема зиме за кромпир, цвеклу, шаргарепу, роткву и друго поврће. Земља дуго чува
свежину јер је у трапу једнака температура, зими је топло, а с пролећа хладније
него напољу, па плодови неће да клијају. Ако и крене клица - откине се, па
кромпир из трапа дочека нови род - казује Секула Недић (60), пољопривредник из
нововарошког села Негбине, зашто се планинци не одричу начина на који су преци
бринули о зимници.
Лепе октобарске дане петочлана
породица Недића, којој су главни приходи од сточарства и млека, искористила је
да у трап смести неколико товара кромпира, а остало поврће ће из врта повадити
до Лучиндана.На окућници се за трап бира оцедито и осушито место, да ово зимско
спремиште не смета свакодневним активностима домаћинства, а да је лако доступно
зими, кад загуди северац и на планини нападају снегови до метра.
- При копању трапа величине два са
три метра и високог непуна два метра, указа се стена, па смо користили и
„хилти“ бушилицу - прича Секула о радовима од пре десетак година. - Изнад трапа
је бетонска плоча и земља, а унутра не могу да продру вода, а ни мишеви. За
разлику од некадашњих, стиропор је једини нови материјал на дрвеним вратима,
док остава има и калкан, да се одозго убацује кромпир.
Неки од комшија поврће чувају у
подрумима са земљаним подом или мањим траповима и ископима у двориштима,
обложеним буковим талпинама.Ови објекти се зими, на ниским температурама, не
отварају често, тек да се узму залихе за коју недељу.Трапови су, иначе, у временима
похара и ратова, били и скривнице и склоништа.
- Не може се поредити свежина и
укус кромпира из бетонских подрума и земљаних трапова. Још кад се испеку они
бели кромпири, „брашњовци“, познате старе сорте – подсећа Секула и додаје да су
се некада на њивама, док сељаци нису дигли руке од сетве кромпира за тржиште, и
јеловни и семенски кромпир чували до пролећа.
Извор:
Златар инфо
