Чедо и Зорица су јединствене роде које не жуде да одлете на југ, док у Ковиљу реже минус 



 


Чедо и Зорица су јединствене роде које не жуде да одлете на југ, док у Ковиљу реже минус
17.05.2021 | 0 коментар(а)



Ковиљ – Роде су се опет вратиле у Ковиљ, место у Јужнобачком округу за које се може рећи
Чедо и Зорица су роде које не жуде за врелином Африке док у Ковиљу реже минус, фото: РИНА

да је најбогатије овим птицама селицама током топлих дана. Међутим, из једног сеоског домаћинства оне никад не одлазе, већ ту бораве током читаве године. Чеда и Зорица су кућни љубимци Милене Скорупан, живе у дворишту, ту проводе и лета и зиме, не марећи за врелом Африком, преноси агенција РИНА.

Чедо и Зорица су роде које не жуде за врелином Африке док у Ковиљу реже минус, фото: РИНА

„Једну је унук донео пре осам година, била је јако мала и поврђена. Успела сам некако да јој спасим поломљено крило, везала га танким концем и оно је зарасло. Од тада рода нигде не иде из дворишта и јако се везала за нас, друга је на имању четири године. Наденули смо им наша имена, одазивају се и регаују на наш глас, али су јако узнемирени ако дођу у контакт са другим људима, уплаше се“, каже Милена.

Чедо је старији, а Зорица је млађа. Како каже ова Ковиљчанка, још увек нису постали љубавни пар иако би то они волели. У зимским данима ове две роде не чекају власнике да их нахране, већ саме кљуновима куцкају на врата и траже оброк.

У дворишту породице Скорупан прилично је весело, фото: РИНА

„Хранимо их гирицама, млевеним месом, али обожавају и пилећи паризер. То им ситно насецакам и тако ручају. Навикла сам их чак и на кукуруз. Комшије често дођу да виде наше роде, у плану је да их обиђу и ученици једне основне школе. Зорица може да полети, али Чеда тешко. Мислим да кад би их пустили у природу да се уопште не би снашли. Слажу се добро и са кокошкама, псима и мачкама у нашем дворишту увек је весело“, каже Милена.

Осим Чеде и Зорице које не лете у топлије крајеве, Ковиљ је место где скоро и да нема стуба електричне нергије, а да се на њему роде нису свиле своје гнездо. Мештани овог села надомак Новог Сада са великом пажњом чувају и стари храст за који кажи да се у његовој крошњи налазило најстарије гнездо ових птица на Балкану, а и данас се ту могу видети ове дугоноге птице.

Роде као кућни љубимци у Ковиљу, фото: РИНА

Према речима мештана роде много доносе Ковиљу, а пре свега туристе. Прати их и мистерија, јер оне сваке године почетком марта долазе, а одлазе крајем августа. Али, још увек нико није видео ни када оду, ни када дођу. Само одједном освану у гнезду и то свака на свом.

РИНА (ГЗС)







Пошаљите ову вест Вашим пријатељима!
ovde slika


KOVILJ RODE DVORISTE

Оставите коментар

Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, шовинистичке или претеће поруке неће бити објављени. Мишљења изнешена у коментарима су приватно мишљење аутора коментара и не одржавају ставове Гласа Западне Србије.

Ваше име:
Ваш коментар:

Спам заштита:

 

Коментари посетилаца (0)

Вест нема коментара.
Будите први који ће коментарисати ову вест!


 









 


 

© Глас Западне Србије
Жупана Страцимира 9/1, Чачаk
060 5000 150, 032 347 001

Импресум

Статистика сајта:
Прес: 135.227.262 посета
Тренутно на сајту: 339 посетилац(a)