да је најбогатије овим птицама селицама током топлих дана. Међутим, из једног сеоског домаћинства оне никад не одлазе, већ ту бораве током читаве године. Чеда и Зорица су кућни љубимци Милене Скорупан, живе у дворишту, ту проводе и лета и зиме, не марећи за врелом Африком, преноси агенција РИНА.

Чедо и Зорица су роде које не жуде за врелином Африке док у Ковиљу реже минус, фото: РИНА

„Једну је унук донео пре осам година, била је јако мала и поврђена. Успела сам некако да јој спасим поломљено крило, везала га танким концем и оно је зарасло. Од тада рода нигде не иде из дворишта и јако се везала за нас, друга је на имању четири године. Наденули смо им наша имена, одазивају се и регаују на наш глас, али су јако узнемирени ако дођу у контакт са другим људима, уплаше се“, каже Милена.

Чедо је старији, а Зорица је млађа. Како каже ова Ковиљчанка, још увек нису постали љубавни пар иако би то они волели. У зимским данима ове две роде не чекају власнике да их нахране, већ саме кљуновима куцкају на врата и траже оброк.

У дворишту породице Скорупан прилично је весело, фото: РИНА

„Хранимо их гирицама, млевеним месом, али обожавају и пилећи паризер. То им ситно насецакам и тако ручају. Навикла сам их чак и на кукуруз. Комшије често дођу да виде наше роде, у плану је да их обиђу и ученици једне основне школе. Зорица може да полети, али Чеда тешко. Мислим да кад би их пустили у природу да се уопште не би снашли. Слажу се добро и са кокошкама, псима и мачкама у нашем дворишту увек је весело“, каже Милена.

Осим Чеде и Зорице које не лете у топлије крајеве, Ковиљ је место где скоро и да нема стуба електричне нергије, а да се на њему роде нису свиле своје гнездо. Мештани овог села надомак Новог Сада са великом пажњом чувају и стари храст за који кажи да се у његовој крошњи налазило најстарије гнездо ових птица на Балкану, а и данас се ту могу видети ове дугоноге птице.

Роде као кућни љубимци у Ковиљу, фото: РИНА

Према речима мештана роде много доносе Ковиљу, а пре свега туристе. Прати их и мистерија, јер оне сваке године почетком марта долазе, а одлазе крајем августа. Али, још увек нико није видео ни када оду, ни када дођу. Само одједном освану у гнезду и то свака на свом.

РИНА (ГЗС)