Уз хитове народне музике краве дају квалитетније млеко

Горњи Милановац - Сточарство и производња млека у таковском крају цветали су 80-тих година прошлог века.

Од тада је сточни фонд вишеструко смањен, и све је  мање домаћинстава која се баве производњом млека. Ипак, породица Николић из  горњомилановачког села Синошевићи, није одустала.

 Седамдесетседмогодишњи Драгојле тврди да напоран рад и упорност дају резултате. Узгој стоке му не пада тешко, увек ради уз музику и каже да уз мелодије познатих хитова његове краве провереано дају више млека.

 “И док сам имао мању шталу и сад кад смо краве сместили у већу, увек и под обавезно им свира радио. Уверен сам да музика утиче да оне дају боље и квалитетније млеко. Музички репертоар је разноврсан, али чини ми се да најбоље реагују на старе народне хитове Зорице Брунцлик и Тозовца који се честу чују са наших локалних горњомилановачких радио станица”, кроз осмех је за РИНУ рекао Драгојле.

 Драгојло Николић, фото: РИНА, Ј. Николић

У шталама Николића тренутно је 13  крава. А своје стадо полако су и сигурно стицали. Дневно испоруче по 90 литара млека, али планирају да прошире производњу.

 “Може да се заради ко хоће да ради, али не може на мало, мора на више, ако држите само две три краве нема ту неке велике зараде”, истиче Драгојле.

 Перспективу у сточарској производњи препознао је и његов син Слободан, који је напустио сигуран посао  и почео да обрађује имање које би се без његове руке закоровило.

 “ Нисам планирао  да ћу до краја радити овај посао, али сам се одлучио да својим радом и на својој земљи зарадим и будем сам себи газда. Желео сам деци да покажем како паре не расту на дрвету, него да човек мора се помучити како би зарадио”, прича Слободан.

 Фото: РИНА, Ј. Николић

Николићи обрађују 16 хектара  своје земље и још 10 узимају под закуп. Прече од летовања је куповина земље и механизације.

 “Не може одједном да се створи и занови механизација, постепено радимо на томе да будемо још савременији, у средства за рад мора да се уложи а нама у кући шта остане”, јасан је Слободан.

Он  се искрено нада да ће и његова деца остати на дедовини, јер су како каже само ту свој на своме. 

 

  РИНА