Животни век је провео на селу, све донедавно радећи сеоске послове, уз увек исти рецепт за дуговечност - умерености у свему.

Први век је прегазио, готово претрчао, радећи послове на сеоском имању. Сада га, каже, очи и ноге помало издају, али се на здравље не жали.

- Не пијем лекове никакве, ништа. Притисак ђетињи, тако ми је рекао доктор у Чајетини, кад сам ишао, онако без везе, да се контролишем - прича Панто за РТС.

Одрастао је у породичној задрузи са шеснаесторо деце. У почетку чобанин и добар косач, с временом је у војсци постао гардиста, а по повратку кући наставио је тамо где је стао.

Фото: РТС. принтскрин

-Цео пољопривредни и сељачки живот, све сам радио. Косио сам, орао, копао, сређивао то што роди - објашњава дека Панто.

Наследивши породично имање, преузео је бригу о домаћинству и увек изнова учећи, био је катранџија, ашчија, пинтор, кириџија и готово седам и по деценија добар супруг и отац троје деце.

Сада има петоро унука и девет праунука и увек исти рецепт за дуговечност: Радим данас, довече се спустим да одморим жице... Све у нормали. Ја се никад нисам напио, ја се никад нисам прехранио, стално сам онако природно што ми је пасовало.

Пантов син Миломир каже да је његов отац вечито скромно живео.

-Он је био задовољан, па колико је имао да је. Доброг је здравља, памет га добро служи, до јесенас, до пре можда годину дана је радио у пољу, чувао овце, све - прича његов син.

Панто се нада да ће оженити праунука, фото: РТС, принтскрин

Иако се сада креће уз два штапа, нада се да ће ускоро оженити праунука и постати чукундеда.

- И да Бог да играм на свадби, да поведем коло. Поведем колико и како могу да играм - прича Панто.

У ишчекивању свадбе, и данас у 101. години, једина жал за прохујалим временима је што, каже, није од користи и, као некад, све помало и умерено ради.
Извор: РТС