Чачак у Новом веку: Од Баринића до Јовановића

Чачак - Како су се, кроз столећа, мењала презимена Чачана. Житељи древног града, о којем најстарији сачувани писани запис,

из Дубровачког архива, носи ознаку децембра 1408. године, подсетиће се тога у недељу, 18. децембра ове године, на свечаној седници Скупштине града у великој дворани Културног центра на тргу.
Виђене мештане на ово заседање позвали су градоначелник Чачка Милун Тодоровић и Игор Трифуновић, председник Скупштине града, заседање почиње у 11 сати.
Ово је и повод да се мештани, још једаред, удубе у предачки живот. Благодарећи турском попису из 1476. године зна се, рецимо, да је у насељу тог лета живело десет породица, и сачувана су имена сваког од домаћина.
Петорица су били Баринићи: Радман, Радосав (син Радмана), Миливој (син Радмана), Видац (син Миливоја) и Будинић (син Видаца). По две куће имали су Кобијачићи (Грубач и син Никола) и Кобучићи (Степашин и син Радивој), десето је било домаћинство Остоје Копијача.
Затим, у дефтер из 1516. године уписано је:
„Село Чачак припада Магличу (у зеамету Сулејмана). Његова раја је разбацана. У њему станују Власи и одржава се пазар. Старешине три дома (није их било више) јесу: Степан, син Ковача; Вук, син Радоње, и Јован, син Степана. Земљишта споменутог села обрађују власи Лознице и дају десетину 4.750 (акчи=аспри). Гајили су пшеницу, јечам, раж, зоб, просо...”
У књизи „Турски дефтери”, аутор Ахмед Аличић објавио је и попис Чачана из 1523. године, кад су овде постојале 22 хришћанске куће, поред 19 муслиманских:
„Вукашин (син Димитрија), Рајин и Радосав (синови Вукице), Радич (син Цветка), Милош (син Радича), Петар (син Милоша), Вукашин и Војин (синови Николе), Тодор и Херак (синови Вукмана), Радоња (син Петка), Димитрије (син Радоње), Божидар (син Радина), Милош (син Вукосава), Степко (син Качара), Ђуро и Милан (синови Бојина), Владисал (син Радосаа), Марко (син Милајића), Јања (удовица Радичева), Рајко (син Радича), Ивко (син Новака), Дејан (син Бојина), Петко (син Димитрија), Петко (син Стојака), Касим (син Илијаса), Исхак (син Фаруза), Мустафа, Касим, Алија, Курд, Сулејман (синови Абдулаха), Исхак (син Курда), Хасан (син Ахмеда), Хасан (син Јусуфа), Мехмед (син Махмуда), Павко (брат Сулејмана), браћа Шади и Алија, Карађоз (син Неџара), браћа Увејз и Алија, Хасан (син Бошњанина), Махмуд, Исмаил и Ахмед.”
На почетку 21. века у Чачку, са 73.217 становника (96,9 одсто су Срби), најбројнија је била фамилија Јовановић са 688 домаћинстава. Следе породице Петровић (661), Николић (405), Марковић (395), Павловић (387), Поповић (362), Милошевић (355), Ковачевић (326), Илић (316), Лазовић (300), Бојовић (268), Симовић (262), Пауновић (242), Савић (233), Гавриловић (224), Тодоровић (217), Радовановић (208), Живковић (203), Ђоковић (196) и Вучићевић (188).

ГЗС/Г. Оташевић