Обележава се широм планете са различитим степеном успеха, али заједничким циљем, а он је промовисање разумевања питања инвалидности и мобилизацију подршке достојанству, правима и благостању особа са инвалидитетом.

Обележава се сваке године 3. децембра са циљем да се промовише пуно и равноправно учешће особа са инвалидитетом.

Генерална скупштина прогласила је 1983–1992. декадом деце Уједињених нација са инвалидитетом, како би обезбедила временски оквир током ког би владе и организације могле да спроведу активности препоручене у Светском програму акције.

Од свог оснивања 1945. године, Уједињене нације (УН) истичу своју посвећеност и позивају на стварање инклузивних, приступачних и одрживих друштава и заједница - нарочито усвајањем Универзалне декларације о људским правима 1948. године. Током времена , УН су свој фокус усредсредиле на промовисање добробити за људе који живе са инвалидитетом, а 1992. године затражиле су да се 3. децембра сваке године обележи Међународни дан особа са инвалидитетом.

Овај датум није није власништво УН-а, припада свима: људима, организацијама, агенцијама, добротворним организацијама сви они имају виталну улогу у идентификовању и решавању дискриминације, маргинализације, искључења и неприступачности са којом се суочавају многи људи који живе са инвалидитетом.
Међународни дан особа са инвалидитетом је само један дан у међународном календару, али симболизује акције које би требало предузимати свакодневно како би се створиле заједнице које су разнолике и прихватљиве за све људе.

Једна милијарда људи, или 15% светске популације, има неки облик инвалидитета. Преваленција је већа у земљама у развоју, где особе са инвалидитетом чешће имају нижи степен образовања, лошије здравствене исходе, нижи ниво запослености и веће стопе сиромаштва.

Пандемија COVID-19 дубоко је погодила заједнице широм света, посебно осетљиве групе. 

ГЗС/Википедија