пуну заштиту током ангажовања која подразумева пензионо и здравствено осигурање у случају повреде на раду, изјавио је министар пољопривреде Бранислав Недимовић.
"Нама се у овом тренутку највећи број запослених на сезонским пословима у пољопривреди налази у црној зони, пре свега због бирократских препрека које постоје. Због тога желимо да на савремен начин, по узору на Мадјарску, успоставимо систем који ће омогућити да се око 100.000 сезонских пољопривредних радника укључи у систем пензионог и здравственог осигурања", казао је Недимовић након потписивања Меморандум о спроводјењу пројекта "Повећање прилика за запошљавање сезонских радника".
Пројекат ће заједно спроводити министарства пољопривреда, рада и финансија у сарадњи са Националном алијансом за локални економски развој (НАЛЕД) и Немачком развојном агенцијом ГИЗ.
Министар пољопривреде је навео да ће се радити по мадјарском моделу, који подразумева уводјење портала и аполикације за обавезно пријављивање свих послодаваца који желе да ангажују сезонске раднике у пољопривреди.
То ће, како је објаснио, омогућавати аутоматску пријаву на све системе осигурања и пореских обавеза.
"Још увек није дефинисано колике би биле пореске обавезе послодавца, али предлог Министарства пољопривреде је да то не буде више од 200 до 300 динара по радном дану, односно не више од 20 одсто износа дневнице", рекао је Недимовић.
Министар рада Зоран Дјордјевић истакао је да ће пројекат омогућити да се смањи сива економија, као и број незапослених.
"У последњем кварталу 2016. године око 65 одсто сезонских радника радило је без уговора, а овим решењем желимо то да променимо", казао је Дјордјевић и додао да искуство које имају земље које су ту област уредиле на сличан начин, као што је Мадјарска, показује да Србија ради праву ствар.
Он је рекао да његово министарство већ ради на реформи инспекцијске службе, што ће омогућити да се појача контрола послодаваца у свим крајевима Србије.
Према његовим речима, истовремено ће се радити и на подизању свести сезонских радника о важности да их њихови послодавци пријаве у системе осигурања.
Председник Управног одбора НАЛЕД-а Александар Ружевић истакао је да је сврха закона да се сезонским радницима обезбеди правна и радна сигурност, да се осигура једноставна, електронска процедура за регистровање сезонских радника и да се обезбеди додатни приход за буџет.
"НАЛЕД је у сарадњи с ГИЗ-ом обезбедио 400.000 евра за финансирање развоја софтвера, обуку корисника, отварање кол центра и формирање регистра сезонских радника", казао је Ружевић.
Како је додао, успоставиће се једноставна процедура која ће окакшати посао и великим пољопривредним компанијама и малим газдинствима која ангажују сезонске раднике, а усвајање закона очекује се до краја године.
"Закон ће омогућавати и ангажовање незапослених лица, пензионера и младих измедју 15 и 18 година на сезонским радовима у пољопривреди, који при том неће изгубити права која имају код Националне службе за запошљавање или социјалну помоћ уколико је примају, док ће порези и доприноси на дневнице бити смањени 30 одсто", казао је Ружевић.
Како је нагласио, у Мадјарској је кроз сличан програм 700.000 радника уведено у легалне токове.
Решења која се сада праве за сезонске раднике запослене у пољопривреде требало би да касније буду примењена и на друге гране, попут градјевинарства или угоститељства и туризма.
Амбасадор Немачке у Србији Аксел Дитман оценио је да ће пројекат помоћи великом броју људи из најугроженијег слоја становништва да се укључе у систем социјалног и здравственог осигурања.
Извор: Бета
