на план отплате који му је банка предложила.

То је у изјави за Танјуг рекао генерални секретар Удружења банака Србије Владимир Васић.

Други мораторијум, који је обухватио застој у отплати у августу и септембру, истиче 30. септембра, а банке ће клијентима понаособ предложити план отплате.

„То ће добити мејлом или писмом, нека пажљиво прочитају, и ако постоји било каква нејасноћа нека се јаве банкару да им појасни. Клијент има рок од седам дана да се определи за неку од две алтернативне опције и о томе обавести банку, а ако то не учини значи да је прихватио план отплате који је банка предложила", рекао је он.

Основни и општи модел који банке предлажу је да се камата настала у претходном периоду расподели на остатак дуга чија отплата ће бити продужена за период трајања мораторијума на отплату.

Васић каже да су се на крају првог мораторијума, који је обухватио застој у отплати у априлу, мају и јуну, људи углавном опредељивали да прихвате план отплате који је банка понудила, а да се тек мањи број определио за друге две опције.

„За сада нема назнака за трећи мораторијум. Циљ првог и другог мораторујума био је да се одржи текућа ликвидност и то је постигнуто. То видимо и кроз стабилност курса, стабилност и раст штедње и раст кредитне активности. За сада нема индикатора да би можда могао да се појави и мораторијум три, али хајде да сачекамо, та одлука није на банкама, оне су ту да дају подршку привреди и грађанима", рекао је Танјугу Васић.

Поред основне понуде постоје и две додатне за плаћање обавеза после престанка мораторијум.

Прва алтертернатива је да ођедном плате заостале рате са каматом и наставе отплату према досадашњем плану, док је друга да плате само камату, а да рок отплате кредита продуже за број рата за које је важио мораторијум.

„То су алтернативне могућности на које треба свако да реагује спрам својих финансијских могућности. Увек је најбоље да постоје опције за клијенте и свако може да изабере оно што му највише одговара", каже Васић.

Други мораторијум који је трајао два месеца прихватило је 82 одсто грађана и 69 одсто предузећа, а укупна вредност заустављених обавеза износи скоро милијарду евра.

ГЗС/Танјуг