Ова језера необична су по томе што ниво воде у њима опада и што пресуше када су кишни дани, а када је време сунчано, језеро надолази.

Кошанинова језера су два језера, мало и велико, у облику елипсе, на око 900 метара надморске висине на Голији, који је Унеско прогласио резерватом биосфере још 2001. године. Име су добила по српском ботаничару Недељку Кошанину, рођеном у овом крају, који се бавио изучавањем језера на Голији и налазе се у сливу Студенице. У непосредној близини ових језера се налази манастир Придворица, на путном правцу који води до манастира Студеница. Тешко су приступачна, пошто до њих води пут дуг шест километара којим путничка возила не могу да прођу.

Стручњаци кажу да је мало језеро водена површина која се релативно брзо празни, а неколико метара је више надморске висине од великог језера, у које вода повремено отиче бочним каналом дугим тридесетак метара.

Кошанинова језера још нису довољно испитан, Фото: Приватна архива

Осим што пресушују када је кишовито време, а надолазе по сунчаном времену, за Кошанинова језера везана је још једна необичност - стручњаци сматрају да је вода у једном његовом делу слана.

То су утрдили ботаничари истраживачи Бранислав Матијевић и Милован Гајић на основу чињенице да се жабе налазе само у горњем делу језера.

- Гајић и Матијевић су били ботаничари и проучавали су Кошанинова језера осамдесетих година. Они су у књизи "Флора и вегетација Голије и Јавора" написали да су дошли до закључка да се у доњем делу језера не чују жабе и да је вода слана. Међутим, нема најпрецизнијих анализа о томе. Али, језера су под заштитом државе прве категорије, и много тога у вези с природним феноменом који се дешава на језерима још није испитано - каже за "Блиц" Драгољуб Шеклер, управник Природног парка Голија.

Око језера су углавном шуме букве, јеле и смрче, а на јужној страни борови. Велико језеро представља једну специфичну биљну формацију јер се у њему населила биљка метласта оштрица. Она је формирала велике и високе бусене, тако да изгледају као седишта.

У време када тресава озелени, бусени се међусобно додирују и на појединим местима језеро изгледа као ливада.

Осим авантуриста, планинара и бициклиста, готово нико више не обилази ова језера. Један од редовних посетилаца Кошанинових језера је Александар Лазовић из Краљева, који каже да једна група бициклиста последњих десетак година стално има једну туру у овим крајевима и да је фасцинантно ићи по језеру у којем нема воде.

- Постоје велики травнати жбунови по којима може да се скаче. Интересантно је видети и када су бусенови допола у води. Има још неколико тих увала, али је само једна са тако великим бусеновима - испричао нам је Лазовић.

Вилинско коло

Легенда каже да су се виле окупљале и играле коло код ових језера. Према предању, сваки бусен на великом језеру представља једну вилу.

Извор: Блиц, Ненад Божовић