је да је извоз замрзнуте малине због ефеката ковида и украјинске кризе значајно опао у последње две године.

Тако је у јануару ове године извезено 5.570 тона, што је мање за око 30 одсто у односу на јануар 2021. године, када је извезено 7.930 тона, преноси ПКС.

Додаје се да поређења извоза током прва два месеца 2020, 2021. и 2022. године сведоче о наставку тренда смањења извезених количина малине.

„Током прва два месеца 2020. извезено је 19.700 тона замрзнуте малине, у истом периоду 2021. за три хиљаде тона мање, а ове године у истом периоду извезено је свега 11.180 тона”, прецизира се у саопштењу.

Наводи се како произвођачи сматрају да су пост ковид криза, рат у Украјини, значајно повећање трошкова живота и енергетска криза, код потрошача пробудили страх од несташица основних животних намирница, што је довело до великих поремећаја на тржишту Европске уније.

„Све то одразило се и на пласман замрзнутог воћа из Србије на тржиште ЕУ и остатка света. Додатни узрок је и што се тај производ не може сматрати основном животном намирницом. Тако је и извоз у Немачку, највеће тржиште за српску малину, у јануару 2022. преполовљен у односу на јануар 2021. године”, саопштава ПКС.

Оцењује се како инострани купци, малопродајни ланци и индустријски купци као разлоге пада извоза наводе и промене у понашању купаца, јер потрошачи због високе цене замрзнуте малине и купине, купују јефтиније производе попут миксева или замрзнутог егзотичног воћа, усмерени су на набавку основних животних намирница, попут уља, брашна и шећера, затим се опредељују за јефтиније воће због страха и неизвесности које доноси економска криза.

„Са друге стране, индустријски купци који производе јогурте, џемове и сличне производе, малину и купину избацују из производног програма због високе цене и замењују их јефтинијим воћем. Истраживања показују да је у великој већини малопродајних ланаца западне Европе забележен пад продаје замрзнутог воћа, између 10 и 30 одсто”, наводи се у саопштењу.

Танјуг / ГЗС