Исламске заједнице у Србији. 

Народни посланик у Скупштини Србије Муамер Зукорлић, бивши санџачки муфтија Исламске заједнице у Србији (ИЗуС), жели да дође на чело Исламске заједнице Босне и Херцеговине (ИЗ БиХ). За место босанско-херцеговачког реиса-ул-улеме њега је кандидовао Сабор Мешихата Исламске заједнице у Србији (ИЗуС) који је предводио до свог повлачења и активног уласка у политику.

Медијима у Новом Пазару Зукорлић је потврдио да ће на изборима за врховног поглавара ИЗ БиХ бити противкандидат садашњем реису Хусеину Кавазовићу, коме истиче четворогодишњи мандат. Сабор Исламске заједнице БиХ кандидатуре за поглавара муслимана БиХ верификоваће 24. септембра, када почиње и финале изборног процеса.

"Ако Бог да, прихватићу кандидатуру", каже Зукорлић. "Искрено говорећи, док нисам добио информацију да сам предложен, о томе нисам ни размишљао, с обзиром на то да сам ангажован на другим пословима. Кавазовић је, на први поглед, у одређеној предности, јер је актуелни поглавар и у његовим су рукама механизми утицаја на значајан број бирачког тела и одређених људи и ауторитета у Исламској заједници".

Зукорлић, који је данас лидер Странке правде и помирења и као члан српског парламента, шеф скупштинског Одбора за образовање и науку, каже да у трку за челно место Исламске заједнице БиХ улази невезано од шанси за тријумф.

"Прихватање кандидатуре неће узимати у обзир моје шансе за победу. Мој мотив је ту искључиво духовно-моралне природе и уколико неко од легитимних предлагача жели да се ја појавим као кандидат сматрам да то немам право да одбијем. Стога се не желим оптерећивати било каквим прорачунима", наглашава Зукорлић.

Зукорлић истиче да ће након коначне верификације његове кандидатуре приступити темељној изради програма са којим ће изаћи пред бирачко тело и јавност. Пут до беле ахмедије (беле капе какве носе муслимански верски великодостојници), како Зукорлић наглашава, води уз рад на правној и већ суштински прокламованој аутономији Исламске заједнице у односу на државу, политичаре и политику.

Осим држављанства Србије, које је стекао рођењем у селу Орље, недалеко од Тутина, Зукорлић има и држављанство БиХ. Оно међутим, није пресудно за избор на место реиса ИЗ БиХ, јер је Мешихат ИЗуС, чији је Зукорлић дуго година био председник, део босанскохерцеговачког Ријасета. У Србији, невезано од верске организације коју је предводио Зукорлић, делује и Исламска заједница Србије (ИЗС) која има свој Ријасет и поглавара - реиса Сеада Насуфовића.

Духовно седиште

Чињеница да део муслимана из Србије сматра Сарајево за своје духовно седиште један је од фактора расцепа српске исламске заједнице. Исламска заједница Србије успротивила се овом ставу, сматрајући да би муслимани Србије требало да се вежу за нашу земљу у којој ће бити и седиште њиховог поглавара. Бивши муфтија Санџака Муамер Зукорлић, насупрот томе, одувек је заговарао организационо јединство са босанско-херцеговачким муслиманима и врховну власт реиса-ул-улеме из Сарајева.

Новости / ГЗС