Превремени порођај и борба са њим представља један од највећих изазова за савремено акушерство

Чачак - Превремени порођај оставља бројне и дугорочне последице

попут оштећења мозга, развојних поремећаја, слепила, дисајних проблема и других.

Превременим порођајем сматра се сваки порођај пре навршених 37 недеља трудноће, а доња граница недонесеног детета је 2,5 килограма. Превремно рођене бебе у великом су ризику од незрелости плућа, срца, јетре и свих органа.

„Оно што буде најдраматгичније јесте незрелост плућа, односно плућа немају довољно материје које држе алвеоле, затим током самог порођаја та деца имају чешћи проблем са крварењем, што је последица притиска на крвне судове”,каже гинеколог акујшер, др Драгана Стишовић.
Сва превремено рођена деца различито се понашају, у зависности од јачине и имунитета организнма.

Др Драгана Стишовић

„Ево, лични пример, ја сам родила дете у 34.недељи, ћерку, јдино што је имала мало повишену жутицу и имала је велику телесну тежину и уместо у суботу, изашли смо из боолнице у понедељак, и то је цела прича, тако да ни једног тренутка нисам имала осећај да сам родила недонесено дете”, прикча о свом искуству др Стишовић.
Превремени порођаји чешће се догађају код близаначких трудноћа, јер материца више не може да се растеже.

А превремени порођаји изазвани инфекцијом су најдраматичнији, је је дете у додатном ризику. Упркос бројним препаратима који смањују грчење материце, проценат превремених порођаја и даље се не смањује. А некада, каже др Стишовић, медицина нема одговор је природа чини своје.

 

Прилог емитован у емисији „Пулс Србије”, Тв Курир:

ГЗС