једне од многих неасфалтираних градских улица и понудила своју помоћ.

Према речима мештана, ова улица, која је пројектована давне 1933. године, никада није асфалтирана, и због незаинтересованости надлежних органа полако постаје немогућа за живот.

„Био сам у Градцу 20 пута и ништа нисам урадио. Једино што смо издејствовали је пре четири године да се наспе улица“, објашњава Милош Јовановић.

Због оваквог стања, становници ове улице имају проблем и зими и лети. Како истичу лети не могу да живе од прашине која се подижe кад год прође аутомобил, зими се у многобројним рупама ствара лед и блато, а кад pada киша, због подигнутог нивоа улице, сва вода се слива у дворишта.

„Долазе пред сваке изборе, само наспу улицу. То нам трајно не решава проблем, тако нам дижу ниво улице и сва вода нам улази у двориште. Лети од прашине не можемо да живимо, а зими су баре огромне. На самом почетку улице су биле огромне рупе, нисмо могли да пролазимо аутомобилима. Ја сам био изреволтиран због тога и купио сам три камиона материјала па смо сами изравнали улицу“, објашњава Марко Јелушић.

Председница Градског одбора Странске Руса Србије, Тамара Јовановић, обећала је жестоку борбу за решавање овог, и сличних проблема, недопустивих за један европски град у 21. веку.

Апеловала је на све политичке актере да ставе заједнички интерес испред личног и истакла је да је у интересу свих нас да се овакви проблеми у граду решавају, без обзира ко ће бити на власти.

Глас западне Србије

Рекламирајте се на порталу Гласа западне Србије