Хитне помоћи послати до угроженог пацијента.

У историју одлази класично позивање Хитне помоћи, већ ће се на много бржи и ефикаснији начин реаговати када је потребно. Ову информацију потврдили су за „Блиц“ у Министарству здравља.

То практично значи да ће неко, на пример, позвати Хитну помоћ са Власинског језера, као што је био пример у трагичном случају када је у том летовалишту преминула девојчица, не морајући да мисли да ли је територијално надлежна ургентна служба из Сурдулице или Црне Траве. Управо то се догодило породици из Руме, чије је дете преминуло јер су прво звали Црну Траву, па Сурдулицу. Сада ће у оваквим случајевима оператер из централизоване службе упућивати Хитну службу, а да о томе не мора да мисли породица оболелог. Такође, до угроженог пацијента долазиће онај ко је најближи, без обзира на територијалну надлежност.

То је део централизације здравствених служби, предвиђен, између осталог, Законом о здравственој заштити који је увојен у априлу. Према том закону предвиђен је и прелазак домова здравља и других здравствених установа из надлежности локалне самоуправе у надлежност државе, што почиње од 1. јануара.

– Како би се направила боља организација рада у Хитној служби и како би се подигла ефикасност, уводи се јединствени позивни број, попут оног у Немачкој 112. На тај начин знаће се која екипа Хитне помоћи је најближа и она ће се истог момента упутити ка угроженом пацијенту. Било да се несрећа деси на аутопуту, у граду, селу, на било ком месту у Србији, убудуће ће сви позиви ићи преко јединственог позивног броја – кажу за „Блиц“ у Министарству здравља.

У Европи број 112 користи се у хитним случајевима и он је бесплатан, што значи да се позивом овог броја онај који зове повезује са Хитном, полицијом и ватрогасцима, а у центру раде обучени оператери. Такав систем треба да заживи код нас, како се очекује, од наредне године.

Министар здравља Златибор Лончар изјавио је да је потребна боља организација хитних служби и потврдио да ће од следеће године, када домови здравља пређу у републичку надлежност, бити формиран и јединствени систем који ће почети са радом.

– У сваком тренутку ће се знати где су кола Хитне помоћи како би најближа екипа, без обзира којој територији припада, стигла на лице места – рекао је Лончар.

Лекар не сме да напусти хитну док не дође замена

Хитна помоћ у Србији тренутно функционише тако да постоје четири Завода за хитну медицинску помоћ, у Београду, Новом Саду, Нишу и Крагујевцу, и остале Службе хитне помоћи које се налазе у другим градовима. Како је законом предвиђено, у згради Хитне помоћи увек се налази најмање један лекар. Чак и да добије позив да оде на терен, он то не сме да уради све док га не замени колега који је на дежурству или је приправан, односно док се не појави лекар који ће преузети посао.

Др Снежана Радивојевић, помоћник директора Хитне помоћи у Нишу, каже за „Блиц“ да су службе хитне помоћи добро организоване.

– Колико ће лекара бити ангажовано у служби, зависи од покривености и броја становника на територији коју покривају. Ми као Завод функционишемо беспрекорно и има нас у довољној мери – каже Радивојевићева.

У зависности од града и места, позива се Хитна помоћ на број 194, која припада општини са које се позив упућује. Често се дешавало да дође до пребацивања надлежности, па ако се несрећа догоди између два града, где су надлежне две општине, упућује се она Хитна помоћ којој припада реон.

– Када се буде увео број 112, он ће веома користити странцима – каже Радивојевићева.

Хитна стигла за 12 минута

Министар здравља Златибор Лончар тврди да трагедија на Власинском језеру, када је преминула девојчица, нема везе са функционисањем система рада у здравству, те да је Хитна помоћ из Сурдулице преузела девојчицу за свега 12 минута, што је медијима потврдио и отац девојчице. „Према првим налазима обдукције, девојчица била у тешком стању.

У том року хитној помоћи тешко би било и у већим градовима да стигну, без обзира на већи број екипа. Поставља се питање да се дете нашло и у најсавременијој београдској и европској болници шта би тада могло да се учини“, изјавио је Лончар.

ГЗС/ Извор: Блиц, Ивана Анђелковић