Потпећка пећина рај за туристе 



 




Потпећка пећина рај за туристе
02.05.2015. 13:26 | 0 коментар(а)



Ужице - Дворана змајева, Дон Кихот, Снежана и седам патуљака нису наслови прича за децу већ су то природни

украси Потпећке пећине која се налази на 14 километара југоисточно од Ужица. Занимљиво је да ова пећина, јединствена по монументалном улазу у облику потковице, нема своје право име. Назив Потпећка потиче од села покрај ког се налази, а село је добило име Потпеће по пећини (“село под пећином”).

Потпећка пећина је дугачка десет километара, али је посетиоцима на разгледање доступно 555 метара. На улазу у пећину који се налази на литици високој 72 метра, чека око 200 степеника. Отвор Потпећке пећине, висине око 50 метара и ширине 12 метара при дну, спада у највише пећинске улазе у Србији. Из пећине, у којој је температуре само 9 степени, избијају два врела која чине два километра дугу реку Петницу.

У пећини се налази обиље сталактита (украса који висе са зидова пећине) И сталагмита ( украса који расту из пода пећине), а облици подсећају на змајеве, камиле, орлове, сове, рибе…. Након "Шиљате стене" улази се у "Таван", велику дворану са куполом "византијског стила". Дворана добија дневно светло и пружа незабораван поглед. Обрис улаза личи на слона са стражарском кулом, који се налазе на врху пећине. Из дворане "Таван" пролази се кроз тунел "Главни Ходник" да би се стигло до "Пролаза наде", дворане у којој је током прошлих десет година откривено више од 2.185 метара пролаза. Следећи "Минерски пролаз" води до "Галерије Младих истраживача", а поред ње је "Цвијићева дворана", названа по Јовану Цвијићу, чувеном научнику и спелеологу.

Посетиоци даље пролазе кроз тунел "Пролаз слепих мишева" до "Дрезничког канала", дела Потпећке пећине који показује њен огроман систем, укупне дужине 6 до 8 километара који повезује села Дрезник и Потпеће. У овом каналу се налазе формације "Снежана", "Седам патуљака", "Дон Кихот", затим "Невестински вео" итд. На таваници спелеолошког драгуља, који су изградиле воде понорнице које пониру у Дрезничкој долини, може се видети камени накит, вајан рукама природе миленијумима. Потпећка пећина, заштићена као споменик природе, најзначајнији је спелеолошки локалитет западне Србије. Једна је од свега пет пећина у Србији уређених за туристичку посету и годишње је посети више десетина хиљада туриста.

Једна од њих, Сања Продановић из Чачка, каже да је више пута посетила Потпећку пећину и да је одушевљена посебним призором који представља спајање сталактита и сталагмита .Она каже да је на њу највећи утисак оставила Дворана змајева, која је настала од некадашњег извора воде, као и скелет пећинског медведа. "Многобројне легенде о пећини, као и дворана у којој су се Срби скривали од Турака су ме, такође, импресионирале, и сигурно ћу тамо поново отићи", рекла је Продановић Гласу западне Србије. А у близини Потпећке пећине, породица Гускић је давне 1988. године направила рибњак у којем гаји калифорнијске пастрмке. "Годишње производимо око пет тона пастрмке коју туристима по специјалном рецепту спремамо у етно ресторану ‘Воденичар’”, каже власник тог угоститељског објекта Жељко Гускић.

Гускић каже да је ресторан добио име по воденици поточари која је изграђена у прошлом веку, 1939. године у којој се још увек меље жито, а неретко гости из Новог Сада, Београда, Суботице понесу и по који килограм пројиног белог брашна. "Поред ресторана је и речица Петница која извире из Потпећке пећине са бисерно чистом водом, а на њеном току, који је дуг километар и по до ушћа у Ђетињу се налази укупно шеснаест рибњака и још два ресторана", каже Гускић.


Глас западне Србије













Пошаљите ову вест Вашим пријатељима!
ovde slika


Рекламирајте се на порталу Гласа западне Србије

Телефон: 032 347 001 | Мејл: redakcija@glaszapadnesrbije.rs

Оставите коментар

Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, шовинистичке или претеће поруке неће бити објављени. Мишљења изнешена у коментарима су приватно мишљење аутора коментара и не одржавају ставове Гласа Западне Србије.

Ваше име:
Ваш коментар:

Спам заштита:

 

Коментари посетилаца (0)

Вест нема коментара.
Будите први који ће коментарисати ову вест!


 



























 


 

© Глас Западне Србије
Жупана Страцимира 9/1, Чачаk
060 5000 150, 032 347 001

Импресум

Статистика сајта:
Прес: 71.323.277 посета
Тренутно на сајту: 42 посетилац(a)