бити развијен до краја године у лабораторијама Хемијског факултета у Београду, у коначној фази треба да буде јачи, бољи и да детектује више вируса него постојећи такви тестови.

Професорка Тања Ћирковић Величковић са Катедре за биохемију каже да је први циљ да се комплетира прототип теста без компоненти из увоза.

"Предложили смо и имамо научне идеје којима бисмо могли да подигнемо осетљивост антигенског теста. Основна разлика је да ће његове компонетне бити домаће производње, и протеини и други реагенси", навела је Ћирковић Величковић.

Она је рекла да се у наредној фази, следеће године, жели унапредити детекција, тако да тај сигнал буде јачи и бољи, односно да реагује на ниже концентрације вируса него постојећи антигенски тестови.

Навела је да је антигенски тест јефтинији и да се брже производи од ПЦР теста, те да није неопходно да се изводи у специјализованој лабораторији која има одређени тип опреме.

"Антигенски тест захтева једноставнију опрему и кадар не мора да буде високо обучен, тако да је у многим фазама једноставнији за рад, а самим тим и јефтинији", додала је професорка Хемијског факултета.

У пројекат је укључено 13 истраживача, међу којима је деветоро доктора наука, а развијање прототипа помажу и колеге са Пољопривредног факултета.

У првој фази истраживачи су морали да произведу протеин на великој скали, што, додаје, захтева много рада за мале количине протеина, због недостајуће опреме.

Како је рекла, проблеми се јављају и при набавци реагенаса.

"За сваку набавку морамо да расписујемо тендер, сачекамо три месеца да се тендер заврши и након тога чекамо да се потпише уговор и стигне материјал. Кљуцни реагенс немамо у довољној количини. То нас чини некомпетитивним на светском научном тржишту", рекла је Ћирковић Величковић.

Тест за антитела већ производи Институт за примену нуклеарне енергије (ИНЕП), али са протеинима које набавља из иностранства, а будући тест биће базиран на протеинима који су управо произведени у лабораторијама Хемијског факултета у Београду.

ГЗС/Танјуг