младих, саопштено је из ТО Љубовија.
Бојан је као званични представник Србије учесвовао на симпозијуму скулптуре „Меморијал Хуманости“ а у оквиру већег догађаја „Светски Форум Младих 2018“. Замисао Шоше Камал, идејног творца симпозијума, је да се уради 195 срца, свако од њих ће представљати једну земљу. Ове године на симпозијуму је учествовало 72 учесника из разних земаља - Шпаније, Јерменије, Русије, Кине, Коста Рике, САД као и многих других.
на трагичне догађаје који су задесили свет у 20. и 21. веку, попут ратова, оружаних сукоба, глади и беде.
Циљ меморијалног центра је да оживи човечност, изгубљену у свим овим трагичним догађајима. Центар је направљен надомак Шарм Ел Шеика, а поред сталне изложбе скулптура срца, меморијални центар ће користи за дипломатске мировне скупове, конференције и предавања.
Ових дана, од 3. до 7. новембра, Шарм Ел Шеик је место где се одржавају бројне дипломатске дискусије, семинари и радионице, на којим присуствују млади из целог света, са пратећим друштвеним, научним и културним догађајима. У самом срцу меморијалног центра, налазе се скулптуре постављене на 72 мермерна стуба, на платоу покривеним белим мермером, са запањујућим призором синајских планина у позадини.
Сви учесници су током три недеље радног дела симпозијума правили срце, свако у свом материјалу и стилу, па су ту била геометријска решења, анатомска, концептуална, од материјала попут камена, дрвета, метала и бронзе, па све до неконвенционалних комбинованих техника.
На симпозијуму Бернард Стимфлер, учесник из Аустрије је чак урадио срце направљено од хлеба! Бојанова скулптура је направљена од полиестерске смоле са компонентама и уређајима за масовну дигиталну комуникацију. Анатомски је обликовано али са посебним концептом. Назив рада је „Дигиталне емоције“.
„Срце које сам направио од полиестерске смоле је делимично прозирно, оно бледи, а ипак, у његовој унутрашњости, трагови модерних уређаја се појављују. То су делови од искоришћених телефона, матичних плоча, чипови, жице и сл. Да ли због убрзаног развоја технологије наши животи и осећања постају дигитални? Да ли је вирално важније од реалног? Овај рад отвара питања која ће генерације које долазе све више сусретати, док ће депресија и анксиозност бити сучељени дехуманизованом виралном друштву“, рекао је Грујић.
Он наводи да његова скулптура, као и скулптуре других учесника постављају питања о човечности и социјализацији која је, према његовим речима, угрожена одсуством комуникације на директном нивоу.
„Египат је јединствена земља, за нас потпуно другачији свет, састављен од елемената фараонске, афричке, грчко-римске, коптске и арапске културе. Људи су посебно љубазни иако велики део земље живи у сиромаштву, И поред тога, улажу у уметност и културу за које и сами најбоље знају да је, поред религије, носећи стуб једне нације. Током фестивала организатори су нас обрадовали посети Каиру и великим пирамидама у Гизи и обиласком музеја египатске културе. Организатори су били пријатни, гостољубиви и уложили велики труд да све буде на месту“, рекао је Грујић.
Млади вајар каже да је почаствован позивом Египатског амбасадора да посети амбасаду у Београду.
„Амбасадор ме је позвао како би му изнео своја искуства о овом догађају који је у Египту од националног значаја. На пример, авиони су покривени натписима „Wорлд Yоутх Форум“ тј. Светски Форум Младих, на којем сам са поносом представио нашу земљу“, навео је Грујић.
Бојан каже да ће након овога наставити са својим уметничко-дипломатским радом и да планира да представља Србију у Словенији, на фестивалу Ледена Дежанела.
„Ове године ћу правити две скулптуре које ће представљати змајеве. Након тога такође је у плану такмичење у резбарењу монументалних скулптура у леду у Русији, као и резбарење скулптура у снегу у два зимска центра у Италијанским Алпима. Понос ми је да представљам три боје нашег народа, желим да свима покажем и испричам најлепше о својој земљи, историји, народу, а такође и дивном Подрињском крају и Љубовији, која има увек место у мом срцу, где год да идем“, рекао је Грујић и додао да му породица пружа велику подршку.
„Највећу подршку имам од своје породице и супруге Хелена, одакле црпим снагу и жељу за радом и новим успесима. Такође велику подршку имам од својих суграђана и колега у школама где предајем ликовну културу“, казао је Грујић.
Глас западне Србије