доза квалитетног семена може да кошта од једног до 30 долара, онда је закључак да наша држава за годину дана увезе сперме бикова у просеку и до око чак милион и по евра. Стручњаци из области сточарства истичу да је "најгоре то што се увози углавном семе које не задовољава стандарде доброг генетског материјала у земљама извозницама", па тако код нас завршава семе нешто лошијег квалитета.

Некада је, да подсетимо, Србија важила за једну од водећих земаља по генетском квалитету бикова, али временом су се сточарско-ветеринарски центри за репродукцију и вештачко осемењавање у земљи гасили, па данас ради само један. Наиме, раније су у држави постојала три центра - "Велика Плана", Темерин" и "Крњача", а опстао је само онај у Великој Плани. Један од њих, који је приватизован, постао је у међувремену обичан дистрибутивни центар који само увози семе и даље га продаје у Србији, односно нема сопствену производњу. Таквих центара у земљи је тренутно 12, а највише сперму бикова увозе из Немачке, Холандије, Хрватске, Аустрије.., па чак и из Америке и Канаде.

Поред једног приватног центра, ми смо остали још једино јавно предузеће у Србији које се бави репродукцијом и вештачким осемењавањем - рекао нам је др Горан Јаковљевић, директор ЈП Сточарско-ветеринарски центар "Велика Плана". - Имамо дугогодишњу сарадњу са Немцима, више од пет деценија, и од њих увозимо живе бикове и даље сами производимо семе. Годишње произведемо око 250.000 доза, а продамо на нашем тржишту око 230.000, и то по цени од око 300 динара, док је наша производна цена између 180 и 200 динара. Иначе, наше предузеће је самостално, односно самофинансирајуће.

Дозе семена код ветеринара обично коштају од 300 до 350 динара, али се осемењавање наплаћује од 2.000 до 2.500 динара. Ветеринари у највећој мери купују увозно семе од дистрибутера, које је у развијенијим земљама извозницама неприхватљиво и неупотребљиво, и које се код нас може пазарити и по цени од око евро. Међутим, управо та најјефтинија семена коју већином пазаре сточари у сеоским срединама не могу да дају квалитетно теле, односно касније краву музару, па уместо да крава даје до 9.000 литара млека годишње, она даје тек око 5.000.

Зaкон не штити домаће

Стање на нашем тржишту је хаотично и домаћа производња се увозом лошијег семена системски уништава - сагласни су стручњаци из ове области. - Лоше је што не постоји законска регулатива која би забрањивала увоз лошег генетског материјала и на томе би држава што пре требало да почне да ради. Такође, требало би да држава пружи подршку јавном предузећу како би се подстицао развој домаћег генетског материјала који је некада био на цени, па би се од овог уносног посла велики новац сливао у државни буџет.

Новости, В. Илић / ГЗС