али једно домаће и мало предузеће заслужује посебну пажњу.

„Мак-ди” нема велике фабричке хале, али има нешто што немају други огромно срце и широку душу. Ово предузеће под својим малим фабричким кровом од 19 запослених, запошљава 16 особа са инвалидитетом.

„Мак-ди” из Краљева, предузеће великог срца, фото: ГЗС

Град на Ибру може да се поноси са све моћнијом индустријом, али посебно са тим предузећем у Обилићевој 13. Може се рећи да тај колектив има посебну душу и шарм, јер у њему вредни као мрави раде људи које живот ни мало није штедео. Они под тим кровом поштено зарађују своје парче хлеба и схватају да су упркос свом инвалидитету важни и корисни друштвеној заједници.

Верица Воштинић, директорка предузећа „Мак-ди”, фото: ГЗС

„У овом објекту смо од 2009. године, уз помоћ Министарства за рад запошљавање, борачка и социјална питања, успели смо да решимо статус нашег предузећа,решили смо и питање пословног простора, те да не будемо подстанари и да запослимо 19 радника, од тога 16 осова са инвалидиттеом”, рекла је Верица Воштинић, директорка предузећа „Мак-ди”.

Воштанић је истакла да су те особе врло вредне, одговорне, марљиве и како је навела прецизне као сат. Поред тога што је ово предузеће за професионалну рехабилитацију и запошљавање ОСИ, ово је графичка фирма.

Недељко Цвијетић ОСИ већ две и по деценије ради у предузећу „Мак-ди” у Краљеву, фото: ГЗС

Један од радника овог предузећа великог срца је и Недељко Цвијетић, који је пореклом из Босне, у Краљево је дошао пре три деценије, где је основао породицу.

„Инвалидитет сам стекао, јер сам рањен у ногу, односно, колено, последица гранате. Овде радим 25 година и могу рећи да сам веома задовољан иако радим, може се рећи на једном од одговорнијих послова”, казао је Недељко.

„Мак-ди” из Краљева, предузеће великог срца, фото: ГЗС

Према речима диреторке Воштинић, овде има особа са разним врстама инвалидитета, има глувонемих, слабовидих, са њима се није тешко споразумети, неки су завршили специјалну књиговезачку школу и максимално су оспособљени за послове које обављају.

Сања Ћировић је једна од запослених у овом предузећу већ 25 година, она није особа са инвалидитетом, али има само речи хвале за своје колеге.

„Ми одлично функционишемо са колема који су овде запсолени, они су вредни, добри, ми смо чак научили и знаковни језик, па се добро споразумевамо. Имамо заједничка дружења и изелете, мада смо мало због епидемије ометени у томе, али очекујемо да ћемо овог пролећа поново отићи на неки заједнички излет”, рекла је Сања.

Поред штампања и графике, овде се штампају мајице, кецеље, торбе, као и рекламни материјал, када су цене у питању, директрка је истакла да су конкурентни на тржишту, чим имају посла, што је негде и кључ успеха.

„Мак-ди” из Краљева, предузеће великог срца, фото: ГЗС

„Успевамо да газимо сигурним корацима уз помоћ Министарства за рад запошљавање борачка и социјална питања, које плаћа 75% зарада од Републичког просека за ОСИ, здрави морају да зараде своје плате. Оно што је важно, зараде су редовне и измирују се сваког првог у месецу. Размишља се о проширењу пословног простора, јер сваке године се дешава да превазиђемо своје могућности”, закључила је директорка Воштинић.

Дакле, оцви вредни радници, односно особе са инвалидитетом, без сумње имају златне руке и можда нигде боље него у предузећу „Мак-ди” у Краљеву пристаје она чувена реченица патријарха Павла „Будимо људи”.

Прича о овом предузећу емитована у емисији „Нећете веровати”, аутора Гвоздена Николића: