на које је од фебруара ове године изнето преко 20 тона анималног отпада. Ово хранилиште једно је од најсваременијих на Балкану и за кратко време направљене су велике уштеде у рециклажи сточног отпада, преноси агенција РИНА. 

„Пештерски крај богат је стоком и док није дошло до изградње хранилишта јављао се велики проблем, јер сточари нису имали куд са угинулим животињама. Махом су завршавале на дивљим, несанитарним депонијама. Сада ми угинулу стоку транспортујемо на хранилиште и на тај начин белоглави супови имају обзебеђену храну, што је нарочито важно током зимског периода када је могућност да се прехране у природи доста смањена. Бенефити од овог хранилишта су изузетно велики и значајни како за сточаре, тако и за белоглаве супове, али и за локалну самоуправу“, изјавио је за РИНУ, Милорад Бабић чувар заштићеног подручја.

Фото: Фондација за заштиту птица грабљивица

На територји општине Сјеница тренуно се налази између 200 и 250 парова белоглавих супова, што ову популацију на овом подручју чини изузетно густом. Екипа Фондације за заштиту птица посетила је специјални резерват природе ′′ Пештерско поље ′′ и хранилиште, а са управником је договорена будућа сарадња на моноторнигу белоглавог супа.

„Ово је одличан пример и за друге општине које имају проблема са рециклажом сточног отпада. У Србији се годишње генерише 273.000 тона сточног отпада од чега мање од 20% заврши у спалионицама, док остала количина "нестане" на дивљим, нелегалним и неуређеним депонијама и недоступна је суповима. Можда део решења за чистију Србију могу да буду "чистачи природе" - белоглави супови?“, наводе у Фондацији за заштиту птица грабљивица.

РИНА / ГЗС