Мала Госпојина спада у ред Богородичних празника и непокретан је, што значи да има фиксно место у црквеном календару и означен је црвеним словом. Слави се 21. септембра.

Мала Госпојина се у Србији сматра великим народним празником. На овај дан се одржавају многобројни вашари, од којих су најпознатији неготински, вашар у Тополи и чувени вашар у Шапцу.

У народу се овај празник слави уз живописне обичаје, углавном посвећене рађању.

На Малу Госпојину многи планирају и уговарају свадбе и венчања, јер, према предању, она младенцима, вереним, и венчаним на овај дан дарује посебну благослов.

Верује се и да када је на овај празник ведро да ће сунчано бити и током јесени, али и зиме.

Као и на Велику Госпојину, према веровању, жене не би требало да обављају послове у кући и око ње.

Верује се и да биље убрано између Велике и Мале Госпојине има посебна лековита својства, а да јаја из тога периода могу целе године остати свежа па се зато остављају за насад; пилићи излежени у ове дане биће добре носиље.

ГЗС