који ометају пословање и развој предузетничког сектора из категорије микро, малих и средњих привредних друштава, предузетника и комерцијалних пољопривредних газдинстава и донео одлуку да се отвореним писмом обрати свим парламентарним странкама.

“Да би сте достојанствено носили име ’представници народа’ и да би сте добили симпатије гласаче из ове категорије, неопходно је да вас упознамо са главним проблемима који ометају и коче развој овог сектора а тиме и укупне привреде Србије. Ради се о сектору микро, малих и средњих привредних друштава, предузетника и комерцијалних пољопривредних газдинстава (ММСПП) у којем постоји неколико проблема који коче нормално функционисање привреде, а којима ни једна политичка групација није до сада посветила неку посебну пажњу”.

У писму се даље наводи, да су горући проблеми везани за неадекватну организацију удруживања дела привреде из категорије ММСПП и комерцијалних пољопривредних газдинстава, неекономски, прецењен девизни курс динара, нефункционално организовану државну управи, и

лошу селекцију при запошљавању у државном сектору (партијско запошљавање) и констатована корупција на свим нивоима.

“Проблем организованости удруживања ММСПП и пољопривредних газдинстава:

Суштина овог проблема је у чињеници да сектор ММСПП учествује у стварању БДП са преко 60% и запошљава више од 1.000.000 радника, а нема институцијално место у нашем друштву, изузев као статистичка категорија. Ако овој категорији додамо и комерцијална пољопривредна газдинства, за која нисмо успели да дођемо до одговарајућих података, стање постаје још озбиљније и горње цифре су далеко веће.

Ево кључног примера погрешне организације удруживања привредних субјеката:

Наиме, Законом о коморама Србије који је донет 2015. године уведено је обавезно чланство за сва привредна друштва без права непосредног избора својих представника у коморске органе, а за предузетнике колективно чланство преко општих удружења. Нажалост, ово се односи само за она општа удружења која су регистрована у Привредној комори Србије, која од укупног броја предузетника окупљају само пар процената од укупног броја. Остали предузетници, којих у Србији има око 210 000 нису чланови општих удружења предузетника јер не виде смисао чланства у удружењима која немају место у телу јавног права. Они су ван сваког институционалног организовања.

Регионалним коморама је укинут статус правног лица, а имовина коју су створиле генерације привредника, пренета у власништво Привредне коморе Србије. Тим променама је наша Комора постала државна институција а не удружење привредних субјеката на регионалном нивоу.

Овим Законом је практично разбијен предузетнички сектор ММСПП. Да би смо знали о чему причамо, морамо да разјаснимо шта се подразумева под појмом предузетник.

Код нас је ‘‘предузетник‘‘ физичко лице које има регистровану економску делатност. У свету се под законским појмом ‘‘предузетник‘‘ подразумева свако лице које својим средствима обавља неку економску делатност, без обзира на форму организованости, то јест да ли је привредно друштво, акционарско друштво или друга организациона форма.

У земљама са успешном привредом у оквиру привредне комморе, посебно је организован мали и средњи бизнис а посебно крупни бизнис, што је потпуно логично јер су њихове филозофије и модел пословања различити.

Да би смо ствари поставили на право место неопходно је да ви као представници народа у своје политичке програме уградите следеће:

а. Да се Привредна комора Србије трансформише у Заједницу регионалних комора за трговину и индустрију, којом управљају регионалне коморе као њене базне организационе јединице, по моделу западних земаља.

б. Да се врати имовина и статус правног лица регионалним привредним коморама;

ц. Да све коморе, како регионалне, тако и Заједница регионалних комора имају место у телу јавног права;

д. Да директни чланови комора буду сви привредни субјекти;

е. Да се регионалне коморе организују по највишим демократским принципима тако да основна јединица реионалних комора буде струковно удружење са статусом правног лица и местом у телу јавног права;

2. Неекономски, прецењен девизни курс динара

Од 2005. до 2018. године у Србији се води политика неекономског девизног курса, па је тако дошло до ситуације да цене на мало порасту за 80% више од девизног курса динара према евру. На овај начин су увозни производи појефтинили за 80% у односу на домаће.

Оваквом политиком се драстично смањила конкурентност домаће привреде.

Најнормалнија ствар би било да девизни курс динара зависи од домаће инфлације и платног дефицита. Србија је увек имала висок платни дефицит који се покривао, и данас се покрива из других извора: девизним кредитима, разним донацијама, продајом друштвеног капитала, страним инвестицијама и слично.

Нереалан курс динара даје погрешну слику целокупног стања привреде. Дестимулише домаћу производњу а стимулише увоз, што ће једног дана доћи на наплату. Дефицит у спољнотрговинском пословању биће све већи.

Ако хоћемо да спасемо Србију финансијског колапса и неминовне дужничке кризе, непходно је урадити следеће:

- Везати курс евра за кретање инфлације, то јест зауставити вештачко јачање динара;

- Постепено ићи ка реалном девизном курсу;

- Стимулисати, то јест делимично обештећивати нето извознике, јер само они враћају девизне обавезе. Ово обештећивање мора да буде на дужи рок, до постизања реалног девизног курса;

- Изједначити услове пословања за све привредне субјекте : домаће и стране, мале, средње и велике.

2. Организација локалне самоуправе и управљање јавним предузећима

Промена власти не би требало да има никакав утицај на састав стручних служби.

Мора се успоставити систем који онемогућава лоше селектовано запошљавање, (партијско запошљавање) и довођење кадрова који не могу одговорити времену у којем радимо и живимо.

Треба успоставити дијалог свих учесника у продукционом ланцу а односи између локалних самоуправа, синдиката и послодаваца треба да се усклађују преко социјално - економских савета који се морају формирати”, наводи се у отворенм писму.

Из Уније Чачак 2000 поручују да очекују да ће на основу ових добронамерних запажања и коментара допринети бољем међусобном разумевању, мотивисати и подстаћи све политичке субјекте да покрену промене за унапређење пословног окружења.

Глас западне Србије