Кредити подигнути у старој држави, Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији, од којих су финансирани, међутим, још су на списку наших обавеза. Током ове године Србија ће по основу главнице и камате на ове зајмове дати 241,64 милиона евра. Рате неким од ових кредитора плаћаћемо до - 2041. године.

По основу кредита одобрених у периоду бивше СФРЈ, Србија, према стању последњег дана прошле године, дугује још укупно 1,9 милијарди евра. Обавезе имамо према Светској банци, Париском клубу поверилаца, Словачкој Републици и Кувајту. Реч је о зајмовима које је СФРЈ узимала током седамдесетих и почетком осамдесетих година. Закључно са 1983. када су први пут репрограмирани. Након отписа дела потраживања Париског и Лондонског клуба, Србији је остало да отплати 6,4 милијарде долара.

Данас убедљиво највише још дугујемо Париском клубу - пуна милијарда евра, Светској банци 652,74 милиона евра, Кувајту 251,41 милион евра и Словачкој - 6,43 милиона евра. Овај последњи отплатићемо током 2020. године.

Дуг према наведеним повериоцима Република Србија отплаћиваће закључно са 2041. годином, и то Светској банци до 2031, Париском клубу поверилаца до 2041, Словачкој у 2020. години и Кувајту до 2034. године - објашњавају у НБС. - Дуговања према наведеним повериоцима настала су у годинама које су претходиле првом репрограму дугова из 1983. Средства добијена од тих поверилаца коришћена су за инфраструктурне пројекте, као и за потребе привреде - изградњу индустријских капацитета, пољопривреду, електропривреду, водопривреду, шумарство, саобраћај. Кад се претресу сви ови подаци, некадашња незванична кафанска песма "Друже Тито, дико наша, теби жито, нама шаша" и ове 2020. године звучи више него актуелно.

Десет година паузе

Република Србија је своје обавезе из периода бивше СФРЈ репрограмирала почев од 2002. године, и од тада благовремено сервисира те обавезе према редовним плановима отплате. Деценију пре тога, од 1992. године до 2002. нисмо отплаћивали те дугове.

ГЗС/ Новости