„Одушевљен сам што чачанима могу да понудим превоз такси возилом, проговоримо неколико пријатељских слова и закључимо како је наш живот ипак леп”, то за Глас западне Србије каже професор Драган Ковачевић (1954) који је у свом занимљивом веку променио бурне позиве: био је посланик у Народно скупштини Републике Србије, професор у Машинско-саобраћајној школи и директор Прехрамбено-угоститељске школе у Чачку.

Често на сувозачком месту угледа свог ђака из Машинске или Прехрамбене школе и још чешће са осмехом дође својим унучићима у Рајићевој улици у Чачку срећан што га суграђани препознају.

Ковачевић истиче да овај посао ради пре свега из задовољства, а не због егистенцијалног опстанка и додаје да је цео радни век провео са народом, па ни пензионерске дане не жели да проводи без неке „акције” .

ГЗС