који представљају паралелу препаратима који се тренутно издају на рецепт. У разговору за „Политику” професор др Сања Радојевић Шкодрић, директорка Републичког фонда за здравствено осигурање (РФЗО), наглашава да ће се тиме повећати конкурентност, али и – оно што је најважније за пацијенте –обезбедити сигурније снабдевање тржишта.
– Приоритет на овој листи је снижење цена појединих лекова. Битно је да наставимо да континуирано коригујемо цене и да их снижавамо. У 2018. години снизили смо цене лекова за више од 95 одсто медикамената за 0,78 до 55,50 одсто, а 2019. године за исти број лекова снижење је износило од 0,86 до 55,96 – каже наша саговорница.
На наше питање, због чега до краја године пацијенти у Србији неће моћи да добију нове иновативне лекове и када их могу очекивати о трошку РФЗО, директорка истиче да због спровођења реформи финансијске контроле у 2019. нису обезбеђена додатна средства за ту намену јер је циљ да се постигне што ефикасније и транспарентније финансирање здравства уз потпуну контролу над трошковима. Тренутно РФЗО заједно са фармацеутским компанијама завршава ревизију посебних уговора и ради на увођењу нових уговора, а све у циљу да се што више лекова нађе на листи. Који ће се од медикамената на крају наћи на листи, одређује Централна комисија за лекове, а улога Фонда је да заједно са министарствима здравља и финансија обезбеди средства за стављање тих лекова на листу. По мишљењу струке, тренутни приоритет су лекови за лечење мултипле склерозе и карцинома плућа.
– Крајњи циљ је увођење и правилно вођење „материјалног” руководства. На корак смо од његовог увођења чиме ће се стећи услови за издвајање додатних средстава не само за иновативну терапију већ и за друге облике иновативних метода и лечења пацијената. Земље у региону можда имају више лекова на листама али за разлику од Србије не и стабилно функционисање у смислу редовног плаћања и сталне доступности лекова пацијентима. Тако је, на пример, БиХ ставила све лекове на листу, али нису сви доступни у сваком моменту. Код нас је формирана радна група од представника РФЗО, министарстава здравља и финансија и они кроз анализу тренутне ситуације, пројектују којима од 200 потребних иновативних лекова дати приоритете и колика су финансијска средства потребна за стављање тих лекова на листу – појашњава директорка РФЗО.
У ранијим годинама, фармацеутске куће су подносиле захтеве за увођење иновативне терапије само једном годишње док је сада омогућен константан пријем документације као и разматрање које се узима у обзир одмах по пријему. Самим тим промењена је и ранија динамика излажења листе лекова (једном до двапут годишње) и данас се листе са новим медикаментима објављују минимум три пута.
Осим тога, РФЗО намерава да и у наредном периоду настави сарадњу са приватним здравственим сектором и прошири потписивање уговора са приватним болницама и за друге услуге, а не само за операције катаракте и поступке вантелесне оплодње, а у складу са потребама према анализи расположивости и доступности кадровских и техничких капацитета у државним установама.
– Тренутно се те анализе раде и врло брзо ћемо изаћи са добијеним резултатима. За биомедицински потпомогнуто оплођење први пут су закључени уговори са приватним болницама 2008. године и то са шест болница, а ове године са 11 приватних установа. Када говоримо о услугама операције пресенилне и сенилне катаракте у 2019. години закључени су уговори са 17 приватних установа – рекла је др Радојевић Шкодрић.
Пре увођења централизованог софтвера за листе чекања број пацијената на њима износио је нешто више од 100.000. Нови софтвер уведен је почетком фебруара 2018. године и тада је аутоматски смањен број људи на листи на 81.332. Наша саговорница истиче да се највише чекало на операцију катаракте – (више од 30.000 особа, да би само за годину дана тај број пао на око 12.000.
– Добри резултати нису постигнути само захваљујући новом софтверу већ и доброј организацији самих здравствених установа, што је показано на примеру оних који чекају на катетеризацију срца. Ту је број пацијената умањен за 86 одсто. Такође, за 30 одсто је мањи број оних који чекају на операцију кука – тврди директорка РФЗО.
Пре годину дана ова институција је пустила у рад контакт центар како би пацијенти могли да добију информације о остваривању својих права из области здравствене заштите. Највећи број позива упућених контакт центру односио се на питања из области здравственог осигурања – око 75 одсто од укупног броја позива. Следе позиви у вези информисања о остваривању права на помагала, права на боловања и то најчешће у вези одласка на трудничко одсуство, као и питања у вези са листама чекања.
ГЗС/Политика
